Evropa i Superliga Srbije nikada nisu mogle da se porede, a pravi primer za to ovog leta je Fudbalski klub Partizan.
Crno-beli su već na prvoj stepenici doživeli debakl kakav u istoriji nisu nikada – Dinamo Kijev ih je deklasirao sa ukupnih 2:9 i osramotio pred ostatkom fudbalske Evrope.
U domaćem šampionatu, pak, nižu trijumfe. Osamili su se na prvom mestu na tabeli i nisu primili nijedan gol u tri utakmice.
U nedelju uveče je pao pančevački Železničar u Humskoj (2:0), a na isti stadion ovog četvrtka od 20.00 stiže švajcarski Lugano.
E, to će biti pravi ispit kolika je zapravo razlika između domaćeg i inostranog fudbala.
Čemu se Partizan nada?
Ako ćemo verovati treneru Aleksandru Stanojević, Partizan nema šta da traži u ovom dvomeču. Da li pod utiskom fijaska od Ukrajinaca ili je glava bila dovoljno „hladna“, tek, najavio je da Partizan nije dorastao ni Luganu, pa čak ni Superligi Srbije.
„Partizan, bar zasad, nije spreman za nivo Lige šampiona. Uradićemo sve što je do nas da to promenimo, jer znamo čiji grb nosimo i koga predstavljamo. Moramo da pokažemo nešto, da li smo blizu Evrope ili nismo još. Zasad nismo blizu. Potreban nam je dobar rezultat u Evropi kako bismo dobili samopouzdanje, jer nije dovoljna samo domaća liga. Moraćemo da se pokažemo i van nje„, rekao je Stanojević dan pred prvi meč sa Švajcarcima
Ako bismo i gledali institucionalno, tu je Partizan tek bivši klub. Jer sve oko njega odavno ne funkcioniše kako bi trebalo. Najavljivane su korenite promene, a dobili smo kozmetičke, one koje nisu uspele da „zamažu oči“ čak ni najokorelijim optimistima.
I navijači su potpuno digli ruke. Nema ni onih protesta koje su pokrenuli još prošle sezone, a bojkot očigledno ne daje rezultate. Ni na društvenim mrežama više nema ničega pozitivnog, niti tračka nade da bi klub mogao da se pokrene sa mrtve tačke.
„Zaslužni“ za to sede u renoviranoj centalnoj loži „Ivan Ćurković“ i ne mešaju se u svoj posao. Kao da su svi zajedno zadovoljni dnom koje su dotakli.
Jedina nada navijača, koji će meč većinski gledati iz udobnosti sopstvenog doma, nalazi se u tek pokojem igraču na terenu, koji bi nekim čudom na individualni kvalitet možda mogao da ih trenutno obraduje.
Golman Aleksandar Jovanović je mnogo iznad kvaliteta celog tima i prava je šteta što nije bio član nekog od ranijih i uspešnijih timova, a kada je baš Partizanu nedostajao doprinos sa gol-crte.
U nedelju je odbranio novi jedanaesterac i pokazao da ima obraza, nakon što mu je isti brideo od sramote posle Dinama iz Kijeva.
„Treba da bude sramota sve nas, koji smo bili deo ove utakmice. Sve je čisto i jasno. Ne mogu posle svega ni normalno da pričam. Kad primiš devet komada, svaka priča je izlišna… Nikad nisam primio devet golova u dve utakmice. Nije ni bitno koliko sam odbranio. Nervozan sam, a trebalo bi svi da budemo nervozni“, rekao je Jovanović pre nedelju dana.
RTS odustao od Partizana
Verovali ili ne, niko u Fudbalskom klubu Partizan do dva dana pred ovaj meč nije znao da Radio Televizija Srbije neće prenosti niti prvi, a ni drugi meč srpskog vicešampiona protiv Lugana.
U redu, u toku su Olimpijske igre u Parizu, ali…
Koliko je zapravo tužno što je i RTS, kakav god da je, rešio da Partizan baci u prašinu i odluči da mu njegova važna evropska utakmica, zapravo – uopšte nije bitna.
I jeste li, zaista, nekome važno što Partizan ove večeri igra protiv lidera prvenstva Švajcarske? Što bi taj dvomeč mogao da mu obezbedi novo učešće u grupnoj fazi i donese preko potreban novac za „goli život“.
Na veliku žalost, to zanima nikad manji broj ljudi. Čak ni one najokorelije pristalice „parnog valjka“.
I to je dokaz da je Partizan baš daleko, predaleko, od onoga što je nekada bio.
