Fudbalska reprezentacija Srbije je odigrala jednu od najgorih utakmica u mandatu selektora Dragana Stojkovića Piksija. Orlovi su osramoćeni usred Beograda, pošto su od Engleske izgubili sa ogromnih 5:0. Sramna igra, verovatno najgora ikad, najveći poraz u istoriji ove selekcije. Mnogo stvari, navijači nezadovoljni… Bolno veče za srpski sport, koji se još ni od košarke nije oporavio, a sada je usledio novi šamar i to najbolniji. Najbolniji, jer stanje na terenu je prikazalo da Srbija s ovom igrom ne zaslužuje plasman na Svetsko prvenstvo.
Srbija je ušla u duel sa ogromnim ambicijama, želeo je selektor Dragan Stojković Piksi da napadne, pomenuo je čak i eventualno pobeđivanje Engleske. Ipak, nije bilo ni nalik onoj Srbiji koja je pobedila Portugaliju u Lisabonu, a nije bilo ni nalik nekoj reprezentaciji koja želi na veliko takmičenje.
Jednostavno, videli smo popularnu dečju igru „viktorije“, gde su se Englezi pitali za svaki detalj, dok je Srbija sramežljivo odolevala napadima. Doduše, išlo je to Orlovima do nekog momenta, branili su se štoperi, branio je Đorđe Petrović, ali kada se samo branite – jednom ćete primiti gol.
To su iskusili i Orlovi, koji su pokazali igru bez ideje, bez organizacije, ali i bez taktike. Odlučio je Piksi da izvede sastav bez pravog kreatora, što se videlo i kao ogroman hendikep. Iza Vlahovića se pronašao Andrija Živković, koji je verovatno i prvi put u karijeri odigrao na tom mestu, dok je Lazar Samardžić ostao na klupi.
Po bokovima su zaigrali Veljko Birmančević i Kosta Nedeljković kao iznenađenja, a, fudbaler Sparte je iznenadio samo svoju odbranu, s obzirom na to da je jurcao za Nunijem Maduekeom, koji je postigao i taj drugi gol.
Treba priznati da je Dragan Stojković Piksi potpuno ponižen na stadionu gde je kao igrač stekao fudbalsko ime, a potpuno poniženje je dobio i od strane publike, koja mu je to demonstrirala u nekoliko navrata. Prvo su mu zviždali pre početka meča, onda i na poluvremenu, gde je publika imala jasnu poruku – Piksi odlazi.
To se nije ni zaustavilo, pošto je posle svakog gola čuo iste povike sa svih strana tribina.
Po prvi put, možda i u istoriji, navijači Srbije su otišli pre kraja utakmice. Srbi su svakakav narod, ali sigurno je da mazohisti nisu, jer samo takvi bi mogli i da ostanu na ovom meču do samog kraja i da „uživaju“ u agoniji zvanoj fudbalska utakmica.
Ukoliko su navijači verovali u neko čudo, ukoliko su verovali da Orlovi mogu da čuda, da mogu da ponove tu Portugaliju… Jednostavno, jasno je bilo posle uvodnih minuta da to više nije ta selekcija, te da je magija selektora Piksija ostala verovatno baš u tom Lisabonu.
Možda reprezentacija ima i previše sreće, s obzirom na to da su Albanci već napravili veliki kiks, ali je sigurno – meč sa Albanijom na domaćem terenu će biti prekretnica.
Teško je napisati bilo kakav komentar posle ove veoma, slabe utakmice. Možda i najslabije u novijoj istoriji naše zemlje. Jednostavno, Orlovi nisu bili ni nalik nekom ozbiljnom timu, što smo već i konstatovali iznad, bolno je bilo i gledati ovo, s obzirom na to da su navijači stigli iz svih krajeva zemlje.
Verovatno se kaju, jer su ova dva sata mogli da provedu na znatno bolji, lepši način. Ipak, odlučili su da dođu na meč, daju priliku i to se vratilo na najgori mogući način.
Već u drugom minutu je bila viđena prva prilika, centrirao je Deklan Rajs, ali je Vlahović to rasčistio, da bi ovaj igrač u šestom minutu i šutirao kada brani Đorđe Petrović. Nastavili su sa napadima, a imali su prvi korner u 10. minutu susreta, ali su i to očistili srpski fudbaleri.
Jednostavno, napad je bio odsečen od utakmice, sredina je bila „pogubljena“, a odbrana je jedina radila nešto, ipak, nije ni ona mogla večno. Dosta sreće je Srbija imala u 28. minutu, a potom je Petrović počeo da brani u 29. ONDA I U 31. minutu, nakon čega je pao prvi gol.
Hari Kejn je lepo dočekao loptu nakon centaršuta Deklana Rajsa iz kornera, onda je nadmudrio Đorđa Petrovića i tako doveo svoju ekipu u vođstvo.
Samo tri minuta nakon toga, viđen je i novi gol. Pukla je odbrana Srbije, Nuni Madueke je proleteo po strani i rutinski je matirao golmana Đorđa Petrovića, koji je bio praktično dotučen
Ponadala se Srbija da može nešto da okrene na poluvremenu, ušli su Luka Jović i Filip Kostić, ali jednostavno ni oni nisu ništa promenili. Samo je Srbija uspela da dodatno poremeti svoju igru. Možda je igra srpske reprezentacije bila slaba, ali je u nastavku totalno popustila.
Koncentracija je pala i golmanu Petroviću, koji je nešto slabije reagovao u 52. minutu, nakon šuta Entonija Gordona, a Konsa je to iskoristio i postigao novi gol.
Pokušavao je Piksi da menja, ali bezuspešno.
Došao je i četvrti gol, Gehi je iskoristio kiks odbrane nakon što je Nikola Milenković dobio crveni karton i to direktan. Gore nije moglo. Centaršut Rajsa, Gehi na pravom mestu i novi gol.
Kada smo mislili da je sve gotovo, došao je i novi gol.
Igrao se 89. minut, kada je Eraković napravio penal, koji je i Markus Rašford pretvorio u gol za konačnih 0:5.
Sramna igra srpske reprezentacije.
