Situacija u Fudbalskom klubu Partizan je verovatno najgora u istoriji, o čemu svedoče reči kandidata za novog predsednika kluba Rasima Ljajića.
Sumornu stvarnost, gotovo mrak u Humskoj, pokušaće koliko toliko da osvetli Ljajić ako bude izabran za predsednika kluba na Sednici koja je zakazana za petak, kada se očekuje i razrešenje sa dužnosti aktuelnog rukovodstva.
Ljajić je u razgovoru za Kurir pričao o aktuelnom klubu iz Humske koji je, najblaže rečeno, alarmantan. Jasno mu je, kaže, što se gotovo niko ne nudi da pomogne.
„Jedino mi je jasnije zašto ljudi ne prihvataju da se angažuju za rukovodeće pozicije u FK Partizan. Naime, stanje je mnogo teže nego što sam mogao i da pretpostavim. Moja ljubav prema Partizanu i fudbalu uopšte možda jeste iracionalna, ali sam se trudio da u javnim poslovima budem uvek sa dve noge na zemlji i krajnje pragmatičan. A to znači da sam spreman da se upustim u ovu avanturu samo pod određenim uslovima“.
Jedan od uslova je, kako kaže, odlaganje predstojeće, dugo najavljivane Skupštine.
„Kao prvo, da se odloži skupština koja je zakazana za 11. oktobar, a kao drugo, da se nova uprava bira po novom statutu, jer je ovaj stari potpuno anahron i u startu uvodi dvovlašće u funkcionisanju kluba. Tako je po sadašnjem normativnom aktu predsednik kluba engleska kraljica, bez ikakvih ovlašćenja, a generalni direktor je faktički premijer sa svim operativnim kapacitetima. Možda ja ne izgledam suviše pametno, ali da se baš kopčam otpozadi, glupo je i pomisliti“.
Slikovito je opisao šta znači danas uopšte preuzeti rukovođenje“ devastiranim klubom.
„Ulazak u Partizan u ovim uslovima isto je kao da ulazite u hladnu, mutnu i brzu vodu, a treba da se dočepate druge obale. Preko 90 odsto mojih prijatelja se hvatalo za glavu kad su uopšte čuli da razmišljam da se kandidujem. Partizan je danas klub sa evropskim platama, balkansko-socijalističkom organizacijom i afričkim rezultatima. Dakle, već propast u najavi. I ne radi se tu samo o finansijskoj dubiozi već i o nakaradno postavljenom čitavom sistemu po kojem klub funkcioniše, o starom modelu poslovanja preduzeća da je to svačija i ničija svojina, ili, što je još gore, da je to alajbegova slama iz koje se samo uzima. Pa, presušilo bi i da se radi o Dojče banci. Treća stvar, možda jednako teška kao i prethodna, mnogo su poremećeni međuljudski odnosi, posebno kad su u pitanju bivši igrači, jer oni koji su van kluba smatraju da zaslužuju da budu umesto onih koji su u klubu“.
Ljajić kaže da su obaveze kluba do današnjeg dana ogromne.
„Nisam video nikakve papire, ali po onome što sam čuo, ukupan dug Partizana je oko 60 miliona evra, a da bi prošli monitoring UEFA, potrebno je najmanje pet miliona, a do kraja godine još pet miliona evra“.
