Motivacioni govornik, Džej Šeti, optužen je za veliku prevaru i priču o njemu razotkriva britanski „Gardijan“! Ovaj medij tvrdi da je Džej lagao u biografiji, a njegovi gosti bili su Novak Đoković, Kobi Brajant, Kim Kardašijan, Met Dejmon, Mišel Obama i mnoge druge slavne ličnosti.
Gardijan piše da je Džej postao milioner zahvaljujući motivacionim govorima, uz to je izdao dve knjige i lagao o detaljima iz života.
„Šetijevi bivši saradnici tvrde da je tokom vremena za koje tvrdi da je živeo kao monah ustvari bio na svom imanju u Londonu“, navodi Gardijan.
Novak mu je gostovao pre tri godine, čak ga je i očarao Šeti. Razgovor nije bio sportski, već o porodici, odrastanju i drugim stvarima.
„Nakon što je diplomirao, Šeti se odriče materijalnog da bi i sam živeo kao monah. Tri godine kasnije, on ima još jedno otkrovenje: njegova svrha života nije da živi skromnim životom monaha, već da koristi svoje natprirodne veštine govorništva da bi podelio mudrost sa svetom. Tako počinje njegova transformacija u javnu ličnost i njegov brz uspon do slave. Šetijev uspeh je u velikoj meri zasnovan na ovoj pozadinskoj priči bogaćenja. Njegove kvalifikacije za najistaknutijeg svetskog gurua mentalnog i duhovnog zdravlja su, prema njegovim rečima, došle iz duhovnog buđenja i vremena koje je proveo u samoći u ašramu „u selu blizu Mumbaja“. Ali ljudi bliski Šetiju postavljaju pitanje da li je njegovo preobraćenje u monaški život bilo tako dramatično“, piše Gardijan.
Veliki deo Šetinog duhovnog obrazovanja nije se odvijao u Indiji, već u Votfordu, orbitalnom gradu izvan severozapadnog Londona, kažu oni.
„Nije bio tamo zbog duhovnog otkrića na koledžu, već zato što je odrastao u Međunarodnom društvu za svest Krišne (poznatom i kao Hare Krišna pokret). Šeti kaže da je svoje vreme provodio kao monah u meditaciji i religijskim studijama, ali je takođe proveo mnogo vremena praveći prozelitističke video snimke za društvene mreže i održavajući predavanja na univerzitetima u Londonu. Šeti gotovo nikada ne otkriva svoju povezanost sa Hare Krišnom, možda zabrinut za problematičnu istoriju organizacije, koja uključuje navode da su 1970-ih i 1980-ih članovi učestvovali u telesnom kažnjavanju, seksualnom zlostavljanju dece i, u dva navrata, u zaveri da počine ubistvo. Umesto toga, on svoju duhovnost predstavlja nejasnim terminima.“
Šta je Novak pričao kod Šetija
Ne volim da osuđujem nekoga, volim da pokažem poštovanje prema drugima. Bilo mi je potrebno vreme da dođem do te vrste razumevanja, jer sam godinama bio u tom procesu razvoja, otvaranju uma drugačijim dimenzijama i svemu. Osećao sam se usamljeno dosta puta, da niko ne razume ono što radim i da ne prihvata to, što mi je bilo još gore. Onda te prozovu kao da si crna ovca, ali sam želeo da igram tenis, da ostanem u sportu i tom životu. Ne žalim za to, blagosloven sam, radim ovo što volim, krenuo sam sa četiri godine, moja porodica nije imala tenisku tradiciju. Bio je to znak, tri teniska terena ispred restorana na Kopaoniku. Moj tata je mamu upoznao na skijanju, on je bio instruktor, pomogao joj je kad je pala, verovatno je sve to on organizovao. Tako su se upoznali, pa su otvorili taj restoran kasnije, mnogo vremena proveli smo na Kopaoniku, putovali smo iz Beograda, tamo sam bio u školi.
U sportu se sve gleda kroz pobede i poraze. Ja iz poraza učim, gledam to kao lekciju. Ja sam prošao kroz sopstvenu evoluciju, nisam na poraz gledao tako kada sam počinjao karijeru. Imao sam tu sreću da radim sa ljudima koji su znali mnogo toga o svemu, među njima moja teniska majka Jelena Genčić koja mi je mnogo pomogla
Preživeli smo bombardovanje, pamtim dosta toga iz tog perioda. Sećam se da sam u tom periodu hteo osvetu, hteo sam da se osvetimo tim ljudima koji nas bombarduju. Živeli smo u skloništima, sećam se da smo u jednom momentu izašli iz tih skloništa. Svoj 12. rođendan proveo sam sa prijateljima, pevali su mi pesmicu, jedan avion nam je prolazio iznad glave, bacao bombe, bilo je užasno. Moji roditelji su mi tada mnogo pomogli, shvatio sam da ne možemo da krivimo celu naciju zbog odluke koje su doneli pojedinci, zato što su neki individualci doneli odluku da nas bombarduju. Nikada to ne možete da zaboravite, ostaju ožiljci, ali mi je to pomoglo u smislu da više cenim život i oblikovalo me u osobu kakva sam danas i tenisera kakav sam danas, gladniji sam uspeha, treninga, da pokažem svetu da dečak koji je preživeo rat u Srbiji može da bude uspešan u ovako globalnom sportu. Smatram da se sve dešava sa razlogom i da je to moja karma, da moram da živim i da ako smo to preživeli, da ništa ne može da te slomi.
Kroz tenis sam prošao kroz razne emocije, teren je za mene mesto gde imam šansu da rastem. Dešava mi se da imam taj izliv besa na terenu, da polomim reket, vičem, psujem. Znam da ti ne psuješ, da si se zavetovao na to i moraćeš da me naučiš kako to da radim. Čim bacim taj reket, kad se to osetim, pomislim ‘Bože, zašto sam to uradio’, imam dvoje dece, ima mnogo dece širom sveta koja gledaju i vide to, kopiraju, šalješ pogrešnu poruku. Trudim se da imam to u glavi i da radim ono što radim najbolje sa dostojanstvom i da imam taj unutrašnji glas koji će da me opomene da pazim na takve stvari. Jer deca upijaju kao sunđer i rade sve, ali mi se to i dalje dešava. I razočaran sam bio samim sobom zbog toga, kao da izdajem sebe, da ne uspevam da radim ono što ima. Onda sam naučio kao da se predaš u potpunosti, da postoji razlog zašto moraš da prođeš svaki stepenik da bi došao do vrha. Shvatio sam da moram da prihvatim, da kanališem i da shvatim da moram da radim do poslednjeg dana i srećan sam zbog toga.
