Kod ostrva Bobare u blizini Cavtata, podvodni ribolovac koji povremeno lovi iz barke, Rade Pleša, u neverici je pogledao motor na brodu. Najpre je mislio da se za njega zakačila nekakva krpa, ali je vrlo brzo shvatio da je to živo biće.
I to prilično retko.
„Bila je to paklara ili morska zmijuljica. Nikad pre je nisam video ovako. Da, dogodilo se da je vidim kada sam u barci, a ona je u moru, ali ovako… Stao sam, motor je radio, a ona je bila zakačena na njega“, opisao je Rade za Dubrovački vjesnik.
Po nekim filolozima, prvi koji je spomenuo da se paklare lepe za brodove bio je Aristotel u 4. sveku p.n.e. u delu „Historia animalium“ (Istorija životinja). Isto je opevao i Opijan, starogrčki pesnik iz drugog veka u delu „Halieutica“, pesničkom spisu o morskom svetu i ribolovu.
Paklare imaju nekoliko životnih faza, a tokom svoje „morske“ faze pokušavaju da pronađu žrtvu kojoj će sisati krv. To su uglavnom delfini, velike ribe i kornjače, dok brodovi, naravno, ne spadaju u tu grupu.
„Iako je kod nas paklara dosta retka, u svetskim vodama gde ih ima više ovakvo ponašanje se često uočava. Zbog toga postoje pretpostavke da se paklare priključe brodu kao autostoperi tokom svojih migracija, ali verovatnije je da se uhvate za brod zbog pogrešne procene zalogaja“, ističe Pero Ugarković.
