Na selu uvijek ima posla, ali za Tamaru Danilović iz Klenja kod Bogatića u Srbiji, nijedan zadatak nije pretežak. Ova mlada, marljiva djevojka u ranim 20-im godinama, ruši stereotipe o ulozi mladih na selu pomažući svom ocu u svim poljoprivrednim poslovima. Vozi traktor, ore njivu, a u sve to studira medicinsku biohemiju.
Dok usklađuje obaveze na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu sa intenzivnim radom na porodičnom imanju, Tamara pokazuje nevjerovatnu energiju, posvećenost i ljubav prema svom rodnom mjestu. Kroz priču o njenom svakodnevnom životu ističe značaj porodične podrške, tradicionalnih vrijednosti i balansiranja između modernog obrazovanja i života na selu, prenosi Serbian Times.
Tamarin otac, kao glavni i odgovorni za poljoprivredne poslove, ističe da je poljoprivreda u posljednjih 30 godina postala mnogo teža i zahtjevnija. Ali u tom procesu mu je Tamarina pomoć u ratarskim poslovima i transportu žitarica od velikog značaja.
A kako ona kaže, u takvim poslovima apsolutno uživa.
„Otkad znam za sebe, moj tata se bavi poljoprivredom. Gledajući njega koliko se zapravo trudi da napreduje i koliko zapravo voli svoj posao, bez obzira što nekada nije zadovoljan, on mi je bio vetar u leđa. Htela sam na bilo koji način da doprinesem, da pomognem, da njima olakšam. Jeste da sam žensko, ali isto tako i nisam nesposobna, mogu da vozim, mogu da pomažem, nije mi teško ništa, jesam sićušna, ali snađem se“, govori Tamara.
„Želim da nastavim tatinim stopama“
Kako ističe, fakultet je upisala na nagovor oca, jer je za nju život na selu i bavljenje poljoprivredom ipak primarna stvar.
„Moja želja je zapravo bila da ja nastavim tatinim stopama, da se bavim poljoprivredom, ali nemam neku podršku jer prosto on je iskusniji, on je prošao sve i zna šta mene čeka i nije lako. Tako da je njegova želja bila i da upišem fakultet, da studiram, da posle imam svoj posao, svoju karijeru… Trenutno sam ja podeljena na dve strane, stranu koju bih ja volela i na fakultet. Ne mogu da kažem, volim ja i biohemiju , ali ovo je moja kuća. moje selo, ovde sam rođena, ovde sam odrasla. Odgajana sam tako da znam da radim, da mi nije teško niti sramota da radim. Pomažem tati, posebno leti kada imam manje obaveza na fakultetu. Dok on vozi kombajn, ja vršim transport do mlina. Takođe volim da orem, najviše volim da radim da drljačom, tada mi je mozak na paši“, kaže Tamara kroz osmijeh za Jutjub kanal „Mačva info“, te dodaje da joj rad sa novim mašinama nije problem zbog čega cijela porodica teži da se što pre i što više opreme savremenim mašinama.
„Ljudi ne treba da idu iz sela“
Kao neko ko studira u Novom Sadu, priznaje da nije oduševljena svakodnevnim gužvama u gradu zbog čega smatra da je mnogo bolje živjeti na selu. Upravo zato tvrdi da ljudi ne bi trebalo da napuštaju sela.
„Ljudi stvarno ne treba da idu iz sela. Upravo suprotno, oni iz grada bi trebalo da dođu u selo i da vide šta znači mir i sloboda. Ovde niko nije zarobljeni u četiri zida… Takođe, nadam se da će se ljudi trgnuti i podržati nas mlade poljoprivrednike, kao i poljoprivrednike sa iskustvom, jer opet oni su ti koji su dugo godina u ovome. Mislim da je u ovome budućnost“, kaže Tamara.
Na pitanje da li je dobijala komentare zbog ne tako uobičajenog stila života i posla za jednu mladu djevojku, Tamara kaže da ih je bilo – od lijepih do ne baš tako lijepih.
„Ima raznih komentara naravno, od lepih do ne baš tako sjajnih, ali dobro. Moje je da radim i da pomažem. Nije me sramota. Imam drugare koji se bave sličnim poslovima i u tome su uspešni“, zaključila je Tamara.
Iako u svom selu nije jedina koja pokaže porodici u poljoprivredi, jer, kako navodi njen otac, postoje još tri djevojke koje zbog očeve operacije srca, trenutno sve rade umjesto njega, za Tamaru njena komšinica kaže: „Sposobna je, sposobnija od svakog momka u selu i u čitavoj Mačvi. Nemam reči, najbolja je“.
