Gardijanova novinarka oštra u tekstu koji se neće svideti prvoj dami, između ostalog, konstatovala je da Melanija Tramp nijednom nije posetila svoju rodnu zemlju.
Prva dama Amerike, Melanija Tramp, snima dokumentarni film o svom životu, a da li će se u njemu osvrnuti na svoje poreklo ili će još jednom zaobići priču o zemlji iz koje potiče?
Melanija i Slovenija – zaboravljena prošlost
Rođena u Sloveniji, u gradiću Sevnica, Melanija Tramp je još kao mlada napustila rodnu zemlju i otišla u svet mode, a kasnije postala supruga Donalda Trampa i prva dama SAD-a. Međutim, za razliku od mnogih svetskih lidera i poznatih ličnosti koji s ponosom ističu svoje poreklo, Melanija svoju domovinu retko pominje, a još ređe posećuje.
Dokumentarni film – prilika za iskrenost?
Vest da Melanija snima dokumentarni film o svom životu ponovo je otvorila stara pitanja: da li će u njemu prikazati Sloveniju i mesto u kojem je odrasla ili će svoju prošlost ponovo gurnuti u zaborav?
Njene dosadašnje izjave ne ulivaju mnogo nade. U memoarima, Melanija je Sloveniju opisala kao zemlju „totalitarne prošlosti“, aludirajući na period socijalizma u Jugoslaviji. Ovaj stav razočarao je mnoge u njenoj rodnoj zemlji, pogotovo one koji su je nekada smatrali ponosom nacije.
Melanija je nastavila dalje – bez osvrtanja
Iako je sina učila da govori slovenački, to je gotovo jedina nit koja je povezuje sa domovinom. Sevnica, u kojoj je provela detinjstvo, ostala je deo njene prošlosti, a Melanija je očigledno rešila da tu prošlost ostavi iza sebe.
Da li će se u njenom dokumentarcu naći mesto za Sloveniju ili će ova tema ponovo ostati u senci? Odgovor na to pitanje zna samo Melanija – a svet s nestrpljenjem čeka da vidi šta će odlučiti.
Na ovu temu pisala je i Ana Šnabl u Gardijanu
Ana Šnabl je slovenačka književnica, urednica i kritičarka. Ovaj tekst za „The Guardian“ o Melaniji i njenom animozitetu prema Sloveniji napisala je iz perspektive osobe koja smatra da Slovenija ne bi trebalo da se oslanja na Melaniju Tramp u jačanju svojih međunarodnih odnosa.
Kroz analizu slovenačkog medijskog narativa i političkih implikacija, ona ukazuje na to da Melanija ne pokazuje interesovanje za svoju domovinu i da to, u njenom mišljenju, nije gubitak za Sloveniju.
Šnabl u svom tekstu izražava zabrinutost zbog mogućnosti da slovenačke elite pokušaju da kapitalizuju na vezi sa Melanijom Tramp, i postavlja pitanje da li je to zaista put kojim bi Slovenija trebalo da ide.
„Melanija Tramp ne pokazuje interesovanje za svoju domovinu – i na tome sam zahvalna“
Neki Slovenci vide prvu damu kao priliku za jačanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ali, zar nije bolje da gradimo veze sa onima koji dele naše vrednosti?
Slovenija je mala zemlja, ne samo po površini i broju stanovnika – svega 2,1 milion – već i po svom geopolitičkom značaju. Ona ne oblikuje spoljnopolitičke i ekonomske tokove drugih zemalja, već oni oblikuju nju. Zbog toga među Slovencima vlada uverenje da bi trebalo da se oslanjamo na tzv. „meku moć“ – izuzetni pojedinci mogu da izvuku zemlju iz anonimnosti, da je postave na mapu sveta ili obezbede međunarodno priznanje kroz sopstvena dostignuća.
Zato se uspesi sportista poput Gorana Dragića i Luke Dončića, bicikliste Tadeja Pogačara na Tur d’Fransu, dvostruke olimpijske šampionke Janje Garnbret, kao i filmske karijere Katarine Čas, često predstavljaju kao nacionalne prilike.
Međutim, nijedna slovenačka ličnost, ma koliko bila uspešna, ne izaziva toliko pažnje kao bivša Melanija Knavs, sada Melanija Tramp. Kada se Donald Tramp vratio na vlast i Melanija ponovo postala prva dama SAD-a, reakcije slovenačkih medija bile su predvidive. Državni mediji su uglavnom umanjivali značaj te povezanosti, dok su komercijalni mediji brzo počeli da je promovišu kao priliku za Sloveniju.
Najveća slovenačka komercijalna televizija „Pop TV“ emitovala je intervju sa Ivom Boskarolom, bogatim slovenačkim biznismenom koji je prisustvovao inauguraciji u Vašingtonu. Njegov argument? Slovenačka vlada je propustila zlatnu priliku da iskoristi Melanijino prisustvo u Beloj kući za jačanje odnosa sa SAD-om.
Naravno, koliko god mi „Pop TV“ bio zabavan u svom senzacionalizmu, njegov uticaj je ozbiljna stvar. To je najgledaniji kanal u Sloveniji, što znači da mnogi Slovenci upijaju i prihvataju ovu priču. Neki analitičari su čak sugerisali da bi Melanija mogla da bude slovenački „zlatni džoker“ u slučaju da „sve krene po zlu“. Ali, ako uzmemo u obzir Trampovo odbacivanje transatlantskog saveza u korist Vladimira Putina i njegovu pretnju trgovinskim ratom sa Evropskom unijom, pitanje je – zar već nije krenulo?
Melanija i Slovenija – veza koja ne postoji
Ovakvo razmišljanje, međutim, nije utemeljeno u stvarnosti. U svojim memoarima Melanija nigde ne pokazuje interesovanje za jačanje političkih ili ekonomskih odnosa između svoje domovine i Amerike. Naprotiv, retki trenuci kada je pominjala Sloveniju tokom svog prvog mandata kao prve dame svodili su se na njenu „totalitarnu prošlost“. Jasno je da je na taj način igrala na američki strah i averziju prema komunizmu i socijalizmu.
Melanija je odrasla u malom mestu Sevnica i napustila je Sloveniju kako bi se bavila manekenstvom pre nego što je ova zemlja stekla nezavisnost od Jugoslavije 1991. godine. O svom slovenačkom poreklu govorila je retko, iako joj deo porodice i dalje živi tamo. Navodno je sina učila slovenački, ali u javnim obraćanjima nije pokazivala nikakvu vezu sa svojim korenima. Uvek je prikazivala Ameriku kao idealno mesto, dok je Slovenija, činilo se, mesto koje je najbolje zaboraviti.
Tokom svog prvog mandata prve dame SAD-a, Melanija nijednom nije posetila Sloveniju. Niti je pokazala želju da pomogne svojoj domovini, niti je na bilo koji način uložila u nju.
Treba li Sloveniji Melanija?
Ali, zamislimo na trenutak hipotetičku situaciju: šta ako bi Melanijina pozicija zaista mogla da donese neku posebnu korist Sloveniji? To je teško zamisliti, s obzirom na to da se malo zna o njenim političkim stavovima – osim što se jednom suprotstavila muževljevom stavu o abortusu. Međutim, činjenica da je izabrala da ostane u braku sa čovekom koji pokazuje autoritarne sklonosti govori dovoljno. U tome postoji određena doza saučesništva – prećutna podrška Trampovim stavovima o međunarodnim odnosima, imigraciji, klimatskim promenama i ograničavanju ženskih prava.
Melanija bi, u tom slučaju, mogla biti slovenačka karta za posebne odnose sa režimom koji naginje fašizmu. Ali da li je to ono što Slovenija želi? Naravno, desničarske ideologije imaju svoje pristalice u Sloveniji i oni svakako gledaju sa simpatijama na Trampa. Ali, zanimljivo, više me brinu neoliberalni političari i poslovne elite u mojoj zemlji, koji su spremni da prihvate bilo kakvu povezanost – ma koliko bila toksična – ako u njoj vide potencijalnu korist.
Da li smo zaista u opasnosti da se odnosi između Slovenije i SAD-a „dodatno ojačaju“, kako je to poželeo naš optimistični premijer na mreži X nakon Trampove inauguracije?
Za sada, Slovenija može da odahne jer Melanija još uvek ne pokazuje nikakvo interesovanje za svoju domovinu. Nema diplomatskih planova, nema strateških inicijativa. Svaka proslava njenog prisustva u Beloj kući će proći, ako već nije, a sa njom i poslednja nada da će Slovenija na njoj izgraditi neki politički kapital. Možda će neka buduća globalna zvezda doneti bolju priliku. Do tada, Slovenija bi možda trebalo da se fokusira na izgradnju odnosa zasnovanih na zajedničkim vrednostima i dugoročnim interesima – umesto da se oslanja na hirove problematičnih pojedinaca.
