Širom sveta oči su uprte u borbu protiv najzaraznijeg virusa – malih boginja (morbile), koje su u SAD prešle zabrinjavajući prag, a šire se i Evropom.
Kako piše Blic, s obzirom na to da Srbija nije izolovano ostrvo, kao i da morbile još od početka pretprošle godine haraju našom zemljom, rizik da se situacija prelije i pogorša, postoji i kod nas, upozoravaju stručnjaci.
Male boginje su najzaraznija bolest, a svaki pacijent može da je prenese na devet od deset drugih nevakcinisanih osoba koje se izlože virusu.
Svetski mediji prenose zastrašujuće upozorenje stručnjaka da bi SAD mogle biti na ivici gubitka statusa zemlje bez malih boginja.
Povodom malih boginja, juče se posle dužeg vremena oglasio i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u kome se navodi da se u Srbiji „održava endemsko prisustvo morbila“.
U Evropi je broj slučajeva zaraženih malim boginjama porastao u 2024. godini 10 puta, i najveći je od 1997. godine, a nastavlja i dalje da raste prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).
Do sada je u 2025. godini širom Evropske unije prijavljeno oko 4.500 slučajeva malih boginja, prema najnovijem izveštaju ECDC-a o malim boginjama i rubeoli, od kojih je većina nevakcinisana deca mlađa od četiri godine.
Najviše su pogođene Rumunija, Francuska, Italija, Holandija i Španija, pokazuje poslednji izveštaj ECDC.
Sa druge strane, kako napominju u Velikoj Britaniji, vakcinacija, koja je najbolja zaštita, opada.
Rizik postoji i u Srbiji
Načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu dr Ivana Begović Lazarević objašnjava za „Blic“ da, s obzirom na to o kakvom se virusu radi, rizik od pogoršanja situacije, postoji i u našoj zemlji.
„Pričamo o najzaraznijem virusu, koji ostaje da lebdi u vazduhu i dva sata nakon što neka osoba koja je obolela napusti taj prostor. Nekad obolela osoba ni ne zna od koga je mogla da dobije virus, upravo zbog toga što ne mora uopšte u prostoriji da bude sa zaraženom osobom. S obzirom na to, i uslovima kada vodimo život da u roku od jednog dana možemo da stignemo sa jednog kraja planete na drugi, potpuno je za očekivati da, ako u nekoj zemlji u okruženju, a i ne mora da bude zemlja u okruženju, vlada aktualna epidemija sa velikim brojem obolelih, da taj virus uvek nađe put“, objašnjava dr Begović Lazarević za Blic.
Rumunija, Nemačka, Španija…
U susednoj Rumuniji je trenutno velika epidemija.
„Niko ne može da kaže da neko iz Rumunije neće doći kod nas i biti rizik za nas. Rumunija, koja je u Evropskoj uniji, je u prošloj godini bila vodeća po obolevanju, a iza nje Kazahstan. Epidemija je izbila i u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i mnogim evropskim zemljama. Jako posećene turističke zemlje“, kaže dr Ivana Begović Lazarević.
Leto nije sezona kad se javlja veći broj obolelih, zbog većeg boravka na otvorenom, provetravanja prostorija…
Praksa međutim, demantuje sezonski raspored virusa, što se i kod nas pokazalo.
„Sezona morbila je kraj zime i početak proleća. Leti se manje očekuju, ali mi smo imali i tokom letnjih meseci epidemiju. U Beogradu mi još nismo odjavili epidemiju. Prvi put nam se desilo, ja ne znam kada je to još bilo, da mi u 2024. godini imamo dve prijavljene epidemije u Beogradu – jednu smo prijavili u februaru a odjavili je u septembru, a već u oktobru prijavili novu, i nismo je odjavili. To je sve znak da deca treba da se vakcinišu“, napominje dr Ivana Begović Lazarević.
