Akustička trauma je oštećenje unutrašnjeg uha koje najčešće nastaje usled izloženosti vrlo glasnim zvucima. Ovo oštećenje može nastati naglo, nakon jednog izuzetno jakog zvuka, ili postepeno, usled dugotrajne izloženosti buci visoke jačine.
Akustička trauma, povreda uha i bubne opne
Pored buke, određene povrede glave mogu izazvati akustičku traumu, naročito ako dođe do pucanja bubne opne ili oštećenja unutrašnjeg uha. Bubna opna ima važnu ulogu u zaštiti srednjeg i unutrašnjeg uha, a prenosi zvučne signale do mozga putem vibracija. Kada dođe do oštećenja, sposobnost prenošenja tih vibracija može biti narušena, što potencijalno dovodi i do gubitka sluha.
Lekar utvrđuje da li je trauma nastala iznenada kao posledica povrede ili se razvijala postepeno usled dugotrajne izloženosti buci. Stepen oštećenja može da varira, što znači da se pristup lečenju može razlikovati u zavisnosti od vrste i težine povrede ili spoljašnjeg uticaja.
Ko je u povećanom riziku od razvoja akustičke traume
Određene grupe ljudi imaju veće šanse da dožive akustičnu traumu, poput:
ljudi koji rade u industrijskim uslovima gde su često izloženi glasnim mašinama
onih žive ili rade u bučnim okruženjima
osobe koje često posećuju koncerte i muzičke događaje s glasnom muzikom
koriste vatreno oružje na strelištima
slušaju vrlo glasne zvuke bez odgovarajuće zaštite (čepovi za uši).
Dugotrajna izloženost zvucima jačine preko 85 decibela značajno povećava rizik od akustičke traume. Na primer, mali motori proizvode oko 90 decibela buke, dok prosečan razgovor iznosi oko 70 decibela, što se smatra bezbednim nivoom.
Na razvoj akustične traume utiču tri ključna faktora:
intenzitet zvuka (meren u decibelima)
visina tona (više frekvencije su štetnije)
trajanje izloženosti buci.
Akustička trauma: Koji su simptomi?
Glavni simptom akustične traume je gubitak sluha. Oštećenje nastaje na nivou unutrašnjeg uha, gde se sitne strukture koje prenose zvučne signale mogu trajno oštetiti i izgubiti kontakt s nervnim ćelijama odgovornim za sluh. Vrlo glasni zvuci (iznad 130 decibela) mogu izazvati oštećenje organa kortija, koji funkcioniše kao prirodni mikrofon uha. Takođe, nagla buka može izazvati povrede bubne opne i sitnih mišića uha, poput mišića zaduženog za napetost bubne opne (m. tensor tympani).
Kod osoba koje su dugo izložene buci, najpre dolazi do problema sa prepoznavanjem visokih tonova, dok problemi sa niskim tonovima mogu nastati kasnije.
Tinitus i akustička trauma
Jedan od ranih znakova akustičke traume jeste tinitus – neprijatno zujanje ili zvonjenje u ušima. Ovaj simptom je najprimetniji u tihim okruženjima, a može biti privremen ili hroničan. Iako tinitus može nastati iz različitih razloga (poput određenih lekova ili problema s krvnim sudovima), često se javlja kao posledica izloženosti buci i može biti upozorenje na moguće oštećenje sluha.
