Od najsitnijih „gluposti“ koje nas iznerviraju iako ne bi trebalo, pa do onih stvari koje nas s pravom i istinski izlude, kako na poslu, tako i kod kuće. Pa onda još i zavisnosti od trenutka, od perioda ciklusa, saobraćaja, vremena…
Ne, jednostavno ne možemo biti u potpunom „zen“ raspoloženju beskonačno. Ali, to i nije cilj, jer – nije izvodljivo. Cilj je da se što pre vratimo u stanje smirenosti onda kad „odlutamo“ u ta neka eksplozivna raspoloženja i ne dopustimo da stvari izmaknu kontroli. I to je ključna stvar koju deca treba da usvoje što pre. Ključnu ulogu tu igramo mi, roditelji.
U studiji objavljenoj u časopisu „Applied Research in Quality of Life“, istraživači su želeli da saznaju tačno što roditelji mogu da urade kako bi pomogli svojoj deci da nauče da regulišu emocije. Ustanovili su da je ključna – svesnost, odnosno popularno zvana mindfulness.
Postoje, naime, tri vrste ove svesnosti na čijem razvoju roditelji mogu da radie.
1. Dispozicijska svesnost
Dispozicijska svesnost može se smatrati opštom svesnošću, koju istraživači u ovoj studiji definišu kao „namerno i nepristrano fokusiranje na iskustvo upravo sada“. Kada smo svesni, bolje smo sposobni da svedočimo iskustvu drugih saosećajno i bez osuđivanja, što je sjajno ne samo za odgajanje male dece, već i za brak i roditeljstvo uopšteno.
Prethodna istraživanja pokazala su da ljudi s visokim nivoom dispozicijske svesnosti češće imaju pozitivnije stavove o drugima, ponašaju se empatičnije i osetljiviji su na potrebe drugih. Ove karakteristike pozitivno utiču na međuljudske odnose.
2. Bračna svesnost
U svakoj dugotrajnoj vezi svesnost je ključna za rešavanje sukoba, kao i za strpljenje i ljubav prema partneru. U svesnim brakovima odrastaju srećna deca. Naime, svesnost u vezama dovodi do smanjenja emocionalne impulsivnosti zbog koje su sukobi izazovniji, žešći, a ujedno poboljšava i komunikacijske veštine.
Važno je zapamtiti da deca posmatraju način na koji roditelji ili staratelji razgovaraju, posebno u napetim trenucima. Evo kako su autori studije opisali bračnu svesnost:
„Svesnost u braku uključuje procese poput pažljivog slušanja supružnika, prihvatanja osećanja i misli supružnika bez osuđivanja i reagovanja na ponašanje supružnika regulisanjem sebe“.
3. Roditeljska svesnost
Do roditeljske svesnosti možemo da dođemo kad savladamo dispozicijsku i bračnu svesnost. Kako kažu autori studije: dispozicijska svesnost preduslov je za svesnost u braku, a taj odnos značajno doprinosi svesnosti u roditeljstvu.
Jedna studija iz 2010. godine pokazala je da kvalitetan brak (ili partnerski odnos) pozitivno utiče na roditeljske prakse poboljšavajući zajedničko roditeljstvo.
Autori studije pišu: „Načini rešavanja sukoba između roditelja važni su kako bi deca naučila da koriste zdrave i adaptivne strategije regulacije emocija“.
Dakle, sve u svemu, ako želimo da dete bude sposobno da reguliše emocije, vreme je da poradimo na istoj osobini – kod sebe.
