Mnogi ljudi u Nemačkoj trenutno pate od akutnih respiratornih bolesti.
Prema najnovijem izveštaju Instituta Robert Koh (RKI), vodeće biomedicinske istraživačke institucije nemačke vlade, broj infekcija u poređenju sa prethodnom nedeljom i dalje raste i nalazi se na visokom nivou.
Svake nedelje beleži se oko 7,5 miliona novih slučajeva bolesti disajnih puteva, piše Dojče vele.
Slični simptomi kod korone, gripa i prehlade
Trenutno je najviše onih koji su zaraženi koronavirusom, dok su slučajevi gripa za sada još uvek relativno retki. Međutim, zajednički simptomi kod korone, gripa i prehlade su bolovi u grlu, kašalj i curenje nosa. Povišena temperatura češće se javlja kod gripa i korone nego kod obične prehlade, a kod gripa simptomi često nastupaju iznenada.
I korona i grip mogu dovesti do težih oblika bolesti i komplikacija. Nemački zdravstveni portal gesund.bund upozorava da to posebno pogađa rizične grupe – osobe sa slabijim imunološkim sistemom, trudnice ili starije ljude. Virus, na primer, može izazvati upalu pluća, što za starije osobe ili hronične bolesnike može biti veoma opasno.
Korona i grip mogu opteretiti srce
„Jedan od simptoma korone i gripa je visoka temperatura“, objašnjava kardiolog Heribert Šunkert. Upala koja pri tom nastaje u telu može oštetiti organe, a posebno opterećuje srce. „Srce mora da radi više, krvni pritisak pada, pa srce mora jače da pumpa“, kaže kardiolog sa Tehničkog univerziteta u Minhenu.
Infekcija gripom ili koronom može, iako retko, dovesti do upale srčanog mišića. Mnogo češće se dešava da osoba već ima postojeću srčanu bolest, a dodatni napor zbog virusa uzrokuje pogoršanje srčanih problema. „Raspon između blažih i težih slučajeva sa oštećenjima organa sada je veoma sličan kod gripa i kod infekcija koronavirusom“, kaže Šunkert.
Preporuka: samotestiranje kod kontakta sa rizičnim osobama
Zdrave osobe bez hroničnih bolesti obično imaju blage do umerene simptome i mogu se lečiti kod kuće. Pošto i grip i korona mogu imati blag tok, ponekad ih je teško razlikovati od obične prehlade.
Kako bi se saznalo o kom se virusu radi, već neko vreme postoje kombinovani testovi koji funkcionišu slično kao i samotestovi na koronu.
Lekar opšte prakse iz Minhena, Oliver Abuši, preporučuje ih osobama koje imaju povećan rizik od težeg toka bolesti, jer se u takvim slučajevima bolest može ublažiti pravovremenim uzimanjem lekova.
To važi i za osobe koje su u kontaktu sa rizičnim grupama. „Itekako ima razlike u tome da li ću nekoga zaraziti koronom, gripom ili samo bezazlenim virusom prehlade“, naglašava Abuši.
Ići na posao sa blagim simptomima?
Kod jakih simptoma prehlade najčešće nema druge nego otići na bolovanje. Ali šta učiniti ako se osećamo dovoljno dobro za rad, ali se bojimo da bismo mogli zaraziti kolege? To je, kaže porodični lekar, teško pitanje bez jedinstvenog odgovora. Najbolje je, ako je moguće, raditi od kuće.
Ako to nije opcija, treba se pridržavati osnovnih higijenskih mera: prati ruke, redovno provetravati prostor i nositi FFP2 masku.
Nemačka Stalna komisija za vakcinaciju (STIKO) preporučuje osobama starijim od 60 godina i onima sa hroničnim bolestima godišnju vakcinaciju – i protiv koronavirusa i protiv virusa gripa. Te vakcine smanjuju rizik od zaraze i povećavaju šanse da se kroz zimu prođe zdravo i bez komplikacija, prenosi Dojče vele.
