Nakon što su objavljene fotografije Sunite Vilijams snimljene po povratku na Zemlju, lekari su izrazili zabrinutost za zdravlje astronauta koji je proveo čak 9 meseci u svemiru, prenosi Dejli mejl.
NASA je objavila fotografije Vilijamsove (59) i njenog kolege astronauta Butča Vilmora ( 62) kako oprezno hodaju i rukuju se sa osobljem NASA-e nakon što su završili medicinske preglede, ali fotografije pokazuju da Vilijams ima „vidljivo tanke“ zglobove, što ukazuje na brz gubitak težine i gubitak mišića u rukama.
Takođe je primećeno da Vilijamsova ima kanilu za transfuziju u levoj ruci koja bi trebalo da joj pomogne da povrati elektrolite i da se hidrira jer mikrogravitacija kojoj su bili izloženi u svemiru izaziva dehidraciju.
Na fotografijama se vidi i da sada ima sedu kosu, dublje bore i znatno mršavije lice.
Uprkos njihovom krhkom izgledu, mnogi kažu da je to veoma dobar znak da astronauti već hodaju, jer su postojali strahovi da nekoliko dana to uopšte neće moći.
Vilijams i Vilmor su trebali da provedu samo osam dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) kada su lansirani 5. juna, ali niz tehničkih problema sa njihovim svemirskim brodom, Boingovim Starlajnerom, odložio je njihov povratak, dovodeći njihovo ukupno vreme u svemiru na 286 dana.
Lekar opšte prakse iz suda Kasioburt u Velikoj Britaniji, doktor Olalekan Otulana, rekao je da naizgled tanki zglobovi Sunite Vilijams mogu ukazivati na atrofiju mišića, posebno u mišićima podlaktice, koji se manje koriste u svemiru, dok doktor Džon Džekiš, biomedicinski inženjer u Džekiš Biomedikal je rekao da je Vilijams takođe verovatno izgubila težinu, kao i gustinu kostiju: „Bez gravitacije ne možete pravilno svariti hranu što će samo po sebi doprineti gubitku mišića i kostiju“.
Pored toga, nedostatak pokreta mišića tokom osnovnih aktivnosti kao što su stajanje i hodanje takođe može uzrokovati kontrakciju tetiva i ligamenata.
„Mislim da ljudi ne shvataju da vam je potrebna gravitacija da biste vežbali svoje mišiće, a ako nemate gravitaciju, vaši mišići nemaju dovoljno otpora“, rekao je doktor Vinai Gupta, pulmolog i veteran Ratnog vazduhoplovstva.
Dr Gupta takođe napominje da su žene sklonije gubitku gustine kostiju zbog manjih, lakših kostiju, kao i pada nivoa hormona poput estrogena nakon menopauze.
Problemi sa varenjem
Očigledan gubitak težine Vilijams takođe ukazuje na probleme sa varenjem hrane u okruženju bez gravitacije.
„Hrana se ne vari tako dobro u svemiru. Kada je vaš stomak naopako, on ne pomera hranu kroz digestivni sistem tako efikasno, tako da astronauti moraju da jedu sve ređe i ređe“, dodao je on.
To može dovesti do smanjenja stomaka i nemogućnosti da se unese dovoljno kalorija za održavanje telesne težine.
„Iako su napravljeni veliki koraci u ishrani astronauta, ona verovatno neće obezbediti vašem telu sve što dobijate raznovrsnom ishranom na Zemlji“, kaže dr Dejvid Šafer, estetski hirurg.
U novembru je neimenovani radnik NASA koji je „direktno bio uključen u misiju“ rekao za Njujork post da Vilijams „nije mogla da jede visokokaloričnu ishranu koju astronauti moraju da jedu“ dok je bila na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Dr Džekiš procenjuje da će Vilijamsovoj biti potrebno oko tri nedelje da se njena probava vrati u normalu, a do tada će i ona i Vilmor „morati da jedu hranu veoma sporo“. Za početak, to će najverovatnije biti životinjski proizvodi poput mesa i putera, koji su bogati kalorijama i esencijalnim hranljivim materijama poput proteina i masti.
Fizički i psihički problemi
Dr Džekiš je primetio da osoblje NASA drži Vilijams i Vilmora na nedavno objavljenim slikama, što ukazuje na probleme sa ravnotežom.
„Moraju da ih drže jer bi lako mogli pasti. Izgubili su sposobnost održavanja ravnoteže u gravitacionom polju Zemlje“, dodao je on.
Kerol Liberman, psihijatar sa Beverli Hilsa, takođe je sugerisala da Vilijamsin očigledan gubitak težine možda nije u potpunosti uzrokovan fizičkim problemima.
„Ovi astronauti su bili u svemiru devet meseci, a tamo je trebalo da budu samo 10 dana. Većinu tog vremena nisu mogli biti sigurni da će ikada biti spaseni, što je bilo neverovatno stresno. Sunita Vilijams se držala veoma hrabro i rekla da je srećna što ima ovo dodatno vreme u svemiru, ali mogućnost spore smrti u svemirskoj kapsuli bila je scenario iz noćne more i uzeo je danak na njenu psihu. Brinuti oko toga da li ćete uopšte preživeti je jedno, ali pokazati svima da niste uplašeni je nešto sasvim drugo“, kaže Liberman.
Pored polakog ponovnog uvođenja hrane, Vilijams će verovatno morati polako da počne da vežba i ponavlja osnovne pokrete kao što su hodanje i stajanje da bi povratila ravnotežu i smanjila rizik od preloma.
Ali iako će oporavak biti dug, dr Džekiš veruje da se oba astronauta mogu u potpunosti oporaviti.
„Oštećenje njihovih tela nije trajno, ali oni moraju da budu veoma oprezni u vezi sa vežbanjem i ishranom da bi se vratili u normalu“, kaže dr Džekiš.
