Sesilija Blomdal već deset godina živi na Svalbardu, norveškom arhipelagu smeštenom između Norveške i Severnog pola, gde je tri meseca godišnje potpuno bez sunčeve svetlosti.
Iako je prvobitno planirala da ostane samo tri meseca, njena avantura se pretvorila u trajno preseljenje.
Blomdal, koja je rodom iz Švedske, priznaje da nije očekivala da će se zaljubiti u ovo izolovano ostrvo.
„Volim ga više nego što sam ikada mislila da hoću“, izjavila je za magazin People, dodajući kako nikad nije planirala da će ga nazvati svojim domom.
Život u mraku
Svalbard je jedno od najnaseljenijih severnih mesta na svetu, a ono što ga čini posebnim je Polarna noć – razdoblje kada Sunce ne izlazi iznad horizonta, odnosno noć traje 24 sata. Ovaj fenomen traje od sredine novembra do kraja januara.
Blomdal, koja na društvenim mrežama dokumentuje život na Svalbardu, opisala je ovo iskustvo kao „život u bajci“, zahvaljujući zvezdanom nebu, polarnim svetlima i susretima s lokalnim irvasima.
Međutim, priznaje da dugi meseci u tami imaju svoje negativne strane.
Uticaj tame na telo i um
Blomdal je progovorila o tome kako tri meseca mraka utiču na njeno telo.
„Definitivno osećam promene. Možda sam umornija, krećem se drugačijim tempom“, rekla je, dodajući: „Buđenje s pozitivnim stavom prema svemu što donosi dan presudno je za mentalno zdravlje.“
Osim Polarnih noći, stanovnici Svalbarda imaju i Polarne dane, kada četiri meseca zaredom 24 sata žive pod dnevnom svetlosti.
Od ova dva ekstrema, Blomdal priznaje da joj je Polarna noć lakša.
„Kad uporedim ta dva razdoblja, puno mi je lakše da živim u Polarnoj noći nego u stalnoj dnevnoj svetlosti“, priznala je.
„Idemo na spavanje dok je sunce na nebu, a kad se probudimo, još je tamo“, rekla je i otkrila da u tom razdoblju koristi zavese za zamračivanje i masku za spavanje kako bi uspela da odmori tokom svetlijih meseci, ističući kako su ti periodi zaista izazovni.
