U medijima se pojavila vest da je jedan sud u Velikoj Britaniji doneo odluku da epitet „ćelavi“ predstavlja seksualno uznemiravanje i uvredu. Ovo je mnoge začudilo, te je pokrenulo buru i raspravu u javnosti.
Pitamo se ipak – da li je reći nekome ili prokomentarisati da je ćelav uvredljivo? Kako „ćelave“ osobe vide svoj nedostatak kos, kao prednost ili kao manu i da li ih povređuju ovakvi komentari?
Iako sama reč „ćelav“ u osnovi nije uvredljiva jer opisuje fizičko stanje bez negativne konotacije, način, ton i kontekst u kojem se koristi mogu je pretvoriti u oblik verbalne uvrede ili mikroagresije. U određenim situacijama, posebno ako se koristi s podsmehom ili da se istakne mana, ovakvo obraćanje može biti i uvredljivo i društveno neprihvatljivo, a u nekim sredinama čak i smatrano diskriminatornim, naročito na radnom mestu.
Igor Karadarević, direktor manifestacije „Srbija u ritmu Evrope“, gostujući u emisiji „150 minuta“ na televiziji Prva, rekao je da je prihvatio svoju ćelavost, te da kada je počeo da gubi kosu nije imao problem sa tim.
„Kosa mi je opala zbog stresa, ali nisam imao problem s tim. U roku od tri meseca je sva opala. Doživljavao sam da čujem komentare koji mi nisu bili nimalo prijatni.“
„Ja sam imao problem sa tim, pokušavao sam da sakrijem nedostatak kose. Nakon što sam se izborio sam sa sobom i sa svojim problemom, i prihvatio to, više mi nije smetalo. Jer, kad kreneš da ćelaviš u mlađim godinama, po definiciji – nešto ti fali, nešto nemaš što drugi imaju. I to zna biti opterećujuće“, rekao je Mišo Babić.
