Aleksandar je bio dobro dete i uspešan sportista, ali je onda upao u kandže alkohola i tada se sve promenilo.
„Sa margine u visine“ je knjiga autora Aleksandra Gvozdenovića, čoveka koji je sa 38 godina završio na ulici i preko noći dotakao dno, a onda se posle nekoliko godina beskućništva sreo sa Jelenom, svojom nekadašnjom devojkom, koja ga je ponovnim susretom digla sa dna i učinila da se ponovo rodi.
Aleksandar je bio dobro dete i uspešan sportista, ali je onda upao u kandže alkohola i tada se sve promenilo.
„Prethodile su godine izlazaka, alkohola, zanemarivanja sebe, svojih nekih ideja, želja. Na kraju je alkohol pobedio, dotukao me je, do tog stadijuma da sam napustio svoj dom, prepustio se piću, prepustio se ulici i prepustio se svemu čemu nisam smeo. Ušao u neki novi život, u svom, a tuđem gradu. Pokušao da zaboravim sve, pokušao da krenem u novo nešto“, kaže Aleksandar, priznajući da je pre svega što ga je zadesilo ponekad bio i surov prema beskućnicima.
„Prolazio sam onako arogantno, možda bio nekulturan, nepristojan, što i jeste bilo tako. Na kraju se ispostavilo, život je čudo, da su mi ti isti ljudi i jedini i najbolji prijatelji. To je bio moj izbor i divna škola. Skoro 6 godina sam bio beskućnik. Apsolutno bez kontakta (sa prijateljima, porodicom). Smučio sam se sam sebi. Alkohol me je uzeo pod svoje, zaduživao sam se nerealno, nisam mogao da vratim, svesno sam znao da neću moći da vratim i išao sam dalje. Moja baza je bila Skadarlija, Bajlonijeva pijaca, česma“, otkriva Aleksandar i nastavlja:
„Moja Jelena je moja ljubav od pre četvrt veka i mi smo bili nekoliko godina zajedno. To je jedna divna osoba, čast mi je da budem za istim stolom, da provodimo dane zajedno. Rastali smo se, ona je nastavila da napreduje, da radi na sebi, ja sam radio protiv sebe i naravno izgubio je. Bog nas je ponovo spojio – priča Aleksandar, otkrivajući da ga je nakon toliko godina prvi put ponovo videla kod Skadarlijske česme, koja spaja Skadarliju sa Bajlonijevom pijacom. Jedne noći ona se pojavila, 2. decembar 2018. godine i pokrenula je sve, pokrenula je mene, pokrenula je nas, počeli smo da postajemo mi“, dodaje Aleksandar:
„Probudiš se na betonskoj klupi i vidiš dve ceduljice. O čemu razmišlja žena, ako jednu izgubim da nađem drugu i probudim se ujutru, šta sam ja mogao tih dana, da imam za doručak, za jedan obrok, za piće i to je to. Moje su potrebe bile skromne, zato nisam ni ušao u kriminal, a bio sam svedok svega.
On ju je kontaktirao, ali od sramote nije želeo da ode kod nje u stan. Ipak, uspeo je da se malo dovede u red i pristao da se vide.
Kako se dalje odvijala njihova priča i šta je još sve otkrio Aleksandar, pogledajte u video – snimku.
