Istraživanje naučnika sa Fakulteta medicinskih nauka (FMN) Univerziteta u Kragujevcu pokazalo je da lek za dijabetes – metformin, može da promeni tumorske ćelije, što je revolucionarno otkriće u lečenju karcinoma.
Rad srpskih istraživača priznat je u prestižnom časopisu, i to je tek jedno od stotinu otkrića iz njihove laboratorije koji su odjeknuli u svetskim naučnim krugovima.
Višegodišnje istraživanje o metforminu delo je istraživača iz Centra za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija FMN u Kragujevcu, kao i njihovih saradnika iz Instituta za medicinska istraživanja Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
O tome zašto je važan ovaj rad, za „Blic zdravlje“ govorio je jedan od autora istraživanja doc. dr Bojan Stojanović, docent FMN u Kragujevcu za užu naučnu oblast hirurgija i specijalista opšte hirurgije pri Klinici za opštu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Kragujevcu.
„Metformin je lek koji se široko koristi u tretmanu dijabetesa melitusa, posebno kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom. Pored svoje primarne funkcije u kontroli šećerne bolesti, metformin je poznat i po svojim direktnim efektima na tumorske ćelije, što je dokumentovano u mnogobrojnim naučnim publikacijama. Naše istraživanje se fokusiralo na to kako metformin utiče na imunski sistem, istražujući njegov potencijal u modulaciji imunskog odgovora na tumorske ćelije, što bi moglo da pruži novi uvid u terapijske mogućnosti ovog leka“, ističe doc. dr Stojanović.
Višegodišnja istraživanja o metforminu
Pored docenta Stojanovića, istraživački tim čine i dr Anđela Petrović, doc. dr Milena Jurišević, naučni saradnik dr Marina Jovanović, prof. dr Ivan Jovanović i doc. dr Nevena Gajović. Svi članovi tima su specijalizovani za različite aspekte molekulske medicine i imunologije, što je doprinelo bogatstvu i dubini istraživanja o metforminu.
Ova istraživačka grupa intenzivno se bavi proučavanjem metformina već nekoliko godina.
„Prethodno smo u jednom od naših radova pokazali da metformin pojačava imunski odgovor protiv tumora. Fokusiramo se na proučavanje NK ćelija (ćelije prirodne ubice) i NKT (prirodne ubice T) ćelija, koje spadaju u prvu liniju odbrane protiv tumorskih ćelija“, ističe doc. dr Stojanović, te objašnjava:
„NKT ćelije su specijalan tip limfocita koji imaju osobine i NK ćelija i T limfocita. One igraju ključnu ulogu u imunskom odgovoru protiv infekcija i tumora. Naša najnovija otkrića sugerišu da metformin može promeniti fenotip NKT ćelija, što znači da može modifikovati njihovu funkciju ili ponašanje. Specifično, metformin pojačava sposobnost NK i NKT ćelija da direktno uništavaju tumorske ćelije, što može biti značajno za razvoj novih pristupa u imunoterapiji malignih bolesti“, objašnjava doktor.
Povišen insulin povećava rizik od karcinoma
Kako objašnjava doktor Stojanović, veza između dijabetesa i maligniteta je dobro poznata u medicinskoj zajednici, s obzirom na to da osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik od razvoja malignih bolesti.
„Insulin je hormon koji ima ulogu faktora rasta i može pospešiti rast tumorskih ćelija, koje su takođe poznate kao veliki potrošači glukoze u organizmu. Već je dobro poznato da osobe sa dijabetesom melitusom imaju povećan rizik od razvoja tumora, uključujući i karcinom dojke. Tema doktorske disertacije docenta doktor Nevene Gajović bila je upravo ispitivanje veze između dijabetesa melitusa i karcinoma dojke, što nas je navelo da u našem daljem istraživanju ispitamo uticaj metformina na antitumorski imunski odgovor“, kaže doc. dr Stojanović i dodaje:
„Ovo je važno jer povišen nivo insulina može podržavati rast i preživljavanje tumorskih ćelija, a metformin, kao lek koji redukuje insulinsku rezistenciju, može potencijalno umanjiti ovu podršku, inhibirajući rast i širenje tumorskih ćelija kroz modulaciju metaboličkih puteva i imunskih odgovora.“
Revolucija u lečenju karcinoma
„Naš projekat je započeo proučavanjem osetljivosti obolelih od dijabetetsa na razvoj maligniteta i analizom njihovog imunskog statusa. Potom smo prešli na ispitivanje efekata lekova koji bi mogli imati antitumorski učinak. Glavni deo našeg istraživanja obavljen je na animalnim modelima, ali planiramo da rezultate potvrdimo i u kliničkim ispitivanjima na ljudima“, ističe doc. dr Stojanović.
Kako dodaje, njihova istraživanja metformina uključila su model karcinoma dojke, ali su istraživanje proširili i na animalni model karcinoma debelog creva. Preliminarni rezultati pokazuju da bi ovakav vid terapije mogao biti efikasan i u lečenju drugih vrsta karcinoma.
„Savremena medicina sve više se okreće tumor-specifičnim terapijama, koje za cilj imaju smanjenje neželjenih efekata konvencionalne terapije. Jedan od pristupa je jačanje imunog sistema pacijenata, što bi moglo rezultirati smanjenjem neželjenih efekata, a efikasniju eliminaciju maligniteta. Metformin ima potencijal da modifikuje imunski odgovor, pojačavajući sposobnost imunskog sistema da prepozna i uništi tumorske ćelije. Ova karakteristika metformina može biti ključna u razvijanju novih imunoterapijskih strategija, ne samo za karcinom dojke već i za druge tipove maligniteta, što naš rad čini značajnim doprinosom u borbi protiv karcinoma“, kaže doktor Stojanović.
Međunarodno priznanje na putu ka novim terapijama
O tome svedoči činjenica da je ovo istraživanje srpskih naučnika nedavno objavljeno u prestižnom časopisu „International Journal od Molecular Sciences“.
„Reakcije kolega i stručne javnosti na naš publikovan rad su izuzetno pozitivne, što nas izuzetno raduje i daje potvrdu značaja naših naučnih dostignuća. Ovakva priznanja su odraz kako međunarodnog priznanja tako i potencijala našeg istraživanja da promeni paradigme u medicinskoj praksi“, ističe doc. dr Stojanović i dodaje:
„Trenutno, naš primarni cilj je dalje proveravanje relevantnosti naših podataka na humanoj populaciji. Ovo je ključni korak pre moguće kliničke primene naših otkrića. Takođe, naše istraživanje se ne zaustavlja na metforminu; već proširujemo fokus na ispitivanje i drugih antidijabetika, ali i antipsihotika i antidepresiva, čiji su preliminarni rezultati već pokazali izuzetne antitumorske efekte. Očekujemo da će ova otkrića imati značajan uticaj na razvoj novih i efikasnijih terapija u onkologiji.“
Doktor Stojanović otkriva da je ideja za sprovođenje istraživanja o metforminu potekla od dr Nevene Gajović, docenta na Katedri za mikrobiologiju i imunologiju FMN u Kragujevcu, koja je takođe specijalista imunologije i jedan od istaknutijih članova u njihovom centru.
Više od 100 publikovanih radova
Inače, ova perspektivna istraživačka grupa do sada je objavila više od 100 radova u vodećim međunarodnim časopisima.
„Naše istraživanje se ne ograničava samo na antitumorski imunski odgovor; intenzivno se bavimo i proučavanjem hroničnih autoimunskih bolesti. Usmereni smo na definisanje biomarkera koji bi pomogli u gradiranju ovih oboljenja, kao i na otkrivanje novih terapijskih modaliteta koji bi mogli unaprediti trenutne tretmane“, kaže doc. dr Stojanović.
Dodaje da u kliničkom radu, posebnu pažnju posvećuju lečenju i operacijama retkih bolesti.
„Trudimo se da sve naše nalaze dokumentujemo i publikujemo kao sveobuhvatne revijalne radove. Ovi radovi služe kao brzi podsetnik drugim kliničarima kada se susreću sa sličnim slučajevima, a objavljeni su u vrlo uticajnim međunarodnim časopisima. Naši dalji planovi uključuju nastavak ovih istraživanja, sa ciljem daljeg doprinosa nauci i medicinskoj praksi“, poručuje doc. dr Stojanović.
Kako je jačanje imunskog sistema postalo tema koja prelazi granice same medicine i nauke, kragujevački istraživači su otvorili Instagram profil „imicron.fmnkg“, gde šira javnost može da se upozna sa rezultatima i novitetima u imunologiji, kako njihovog istraživačkog centra, tako i najnovijim svetskim dostignućima u ovoj oblasti.
Istraživački duh odmalena
Docent doktor Bojan Stojanović je specijalista opšte hirurgije sa fokusom na abdominalnu hirurgiju. Medicinu je završio na Fakultetu medicinskih nauka Univerzitetu u Kragujevcu kao najbolji student generacije 2010. godine, gde je odmah nakon diplomiranja počeo da radi kao saradnik u nastavi, a zatim i kao istraživač saradnik iz hirurgije.
Ističe da je od rane mladosti bio fasciniran hirurgijom i naučno-istraživačkim radom.
„Možda zato što sam kao dete sanjao da budem astronaut i istražujem svemir, što je probudilo moj istraživački duh. Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio sam 2018. godine, i trenutno radim na Klinici za opštu hirurgiju UKC u Kragujevcu“, priča doc. dr Stojanović, pa nastavlja:
„Imao sam sreće da postanem deo tima profesora Ivana Jovanovića, prestižnog i svetski cenjenog imunologa i onkologa sa kojim sarađujem u Centru za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija, koji je i centar izvrsnosti pri našem fakultetu. Naša prva istraživanja su se u početku fokusirala na imunski odgovor u teškim slučajevima akutnog pankreatitisa, što je kulminiralo objavljivanjem dva rada u prestižnim međunarodnim časopisima i odbranom moje doktorske disertacije. Trenutno sam izabran za docenta hirurgije, a u procesu sam izbora za vanrednog profesora.“
U privatnom životu, dodaje, energiju i motivaciju crpi iz svoje porodice.
„Supruga Milica i naše troje dece, Kalina, Leone i Dimitrije, su moj najveći oslonac. Često u šali kažem da sam pre podne hirurg, a popodne i uveče naučnik, onkolog i imunolog, ali pre svega uvek tata, uspevši da spojim, kako sam to znao reći, „nespojivo“ – hirurgiju kao „kraljicu klinike“ i imunologiju, koja doživljava značajnu ekspanziju u poslednjim decenijama „, zaključuje doc. dr Bojan Stojanović.
