Mislim da kuvana jaja neću jesti do sledećeg Uskrsa i da ću đus ubuduće praviti od cvekle i jabuke. Osim toga, ozloglašena VMA dijeta je prilično laka za držanje, a mogu da vam kažem i da na vagu sad stajem s više optimizma.
Bila je priča da su takozvanu VMA dijetu osmislili stručnjaci Vojnomedicinske akademije kao režim ishrane za pacijente kojima je bilo potrebno da smršaju i očiste organizam neposredno pred operaciju. Oni su to demantovali, ali rasprava se nastavila na netu između onih koji se kunu da su zahvaljujući ovom režimu stvarno uspeli da izgube 7-15 kg za dve nedelje i onih koji upozoravaju na zdravstvene rizike koje nosi jedna ovako rigorozna, a neproverena dijeta.
Ja sam rešila da je probam, više da bih videla koliko je zapravo mučenje hraniti se po ovom sistemu, nego što sam očekivala da ću ekspresno izgubiti suvišnu kilažu. Ipak, mogu da se pohvalim da me je vaga već na kraju prvog ciklusa prijatno iznenadila tako da ozbiljno razmatram mogućnost da nastavim s ovom akcijom. No, idemo redom.
Po verziji koja se razvlači na Internetu VMA dijeta drži se 15 dana – tri kruga po pet dana – a pravila su sledeća: jedu se tri obroka dnevno (večera najkasnije u 20 sati), a između njih pauza treba da bude 4-5 sati; zabranjen je unos šećera, uključujući i bilo kakvog voća osim pomorandži, zabranjen je alkohol; pije se najmanje dva litra vode (dozvoljena je i limunada i zeleni čaj); obroci su definisani jelovnikom za ciklus od pet dana koji se ponavlja.
Doduše, malo sam ga preradila, znam da nije pametno, nemojte odmah da vičete, i nisam preterivala.
Na primer, doručak je svakog dana isti i uključuje jednu pomorandžu, parče dvopeka (ili četiri krekera) i šoljicu kafe ili čaja. Ja sam izbacila dvopek, jer inače retko doručkujem, tako da mi je pomorandža bila taman za dobro jutro. Najteže mi je bilo da isključim mleko iz kafe, ali uspela sam, a mislila sam da će poseban izazov biti to što slatko ne smem ni da gledam – ispostavilo se da sam samo jedne večeri iskrizirala, a i tad nisam poklekla. Nisam poklekla ni kad me je koleginica pored testirala šuškajući celofanom od čokoladice, ni kad je druga donela domaće kolačiće.
Nije ni bilo strašno teško odupreti se. Uostalom, jede se jača hrana nego u većini drugih dijeta, tako da se ne dešava da krče creva.
Po jelovniku se manje-više smenjuju iste namirnice – na startu mi je delovao kao jedna gomila jaja, paradajza i pomorandži, s malo mlevene junetine i pavlake. Ispostavilo se da to nije tako loše.
Osim što sam u jednom odlasku do prodavnice za nešto više od hiljadu dinara obezbedila sve što mi je potrebno, zadate kombinacije pokazale su se i kao prilično zahvalne i za moj ritam života i za nedostatak talenta za kuvanje – jednostavan ručak poput tost sendviča s pavlakom i jajetom lako stane u malu posudu koju nosim na posao, a taman pet sati kasnije kod kuće pravim nešto „konkretniju“ večeru (u ovom slučaju su to dva jajeta ili mleveno juneće meso sa salatom.
Pretpostavljam da neko ko se bolje snnalazi u kuhinji može i nešto zanimljivije da napravi od dozvoljenih namirnica, ali meni nije smetalo ni to što mi se „improvizacija“ svodi na to da pomešam krastavac i pavlaku u salatu ili da umesto kuvanog, napravim pečeno jaje (bez ulja naravno).
Verujem da će mnogi sad nabaciti onaj sažaljiv pogled mojih kolega koji su mi upućivali dok sam krckala svoj tost u kuhinji uz najgori mladi sir koji sam u životu okusila, ali činjenica je da naspram gomile dijeta koje traže od vas posebna ulaganja i novca i vremena i živaca, ovu je relativno lako poštovati.
A taman kad ti se smuče i jaja i pomorandže – rezultati te ohrabre da nastaviš. Ne znam kako, ali u mom slučaju, kad sam posle samo pet dana stala na vagu, ona je pokazivala 4 kg manje. Još ne mogu da procenim po odrazu u ogledalu (znam da bi bolje bilo da sam sebi uzela mere pre ovog eksperimenta), ali imam utisak da lakše ulazim u uske farmerke… Sad samo da vidim da li ću da proslavim uz nešto slatko ili pivce, ili ipak da nastavim do kraja kad me već krenulo.
