Vest o smrti Damira Dokića, oca nekadašnje četvrte teniserke sveta Jelene Dokić, potresla je javnost.
Damir Dokić, otac Jelene Dokić, preminuo je u 66. godini, a vest su potvrdili Jelena i njen brat Savo.
Iza njega, međutim, ne ostaje sportska priča, već mračna senka zlostavljanja, zbog koje je Jelena godinama patila.
U dokumentarnom filmu predstavljenom u Australiji, Jelena je otvoreno progovorila o torturi koju je godinama trpela od strane svog oca.
Damir je u njenom teniskom talentu video šansu da izvuče porodicu iz siromaštva, ali je to pretvorio u pakao za sopstvenu ćerku.
Ona je takođe opisala jedan od najbrutalnijih trenutaka, kada ju je Damir zaključao u kupatilu i tukao dok nije izgubila svest. Glavom ju je udarao o zid, gazio je, šutirao i ostavljao s modricama toliko jakim da nije mogla da hoda.
„Sećam se da je bio toliko ljut da je ušao sa mnom u kupatilo, zaključao vrata i tukao me. Više puta mi je udario glavu o zid. Udarao me je. Potkolenice su mi bile toliko u modricama da nisam mogao da hodam. Udarao me pesnicom u glavu. I onda sam nakratko izgubila svest. Takođe je gazio moju glavu.“
Iako je sa samo 16 godina šokirala svet pobedom nad Martinom Hingis na Vimbldonu i stigla do četvrtfinala, iza kulisa se odvijala drama.
„Niko nije verovao da mogu da pobedim, ali moj otac jeste… zapravo, on je to zahtevao“, čuje se Jelena u dokumentarcu dok gleda u tribine. Damir je jedini koji nije aplaudirao.
Na vrhuncu karijere, naterao ju je da napusti Australiju i zaigra za tadašnju Jugoslaviju, što je izazvalo zvižduke 15.000 ljudi na Australijan openu 2001.
„Samo sam htela da propadnem u zemlju i nestanem“, prisetila se Jelena.
„Oduzeo mi je nešto što sam najviše volela. Oduzeo mi je Australiju, moju publiku, moje ljude. Sedeo je u hotelskoj sobi i gledao kako mi zvižde“, ispričala je ona u dokumentarnom filmu.
Danas je Jelena glas žrtava porodičnog nasilja. Otvoreno govori o svojoj prošlosti i ponosna je što podiže svest:
„Zahvalna sam što je moja priča prihvaćena. To mi je dalo snagu da povratim svoj život. Borim se za one koji misle da nemaju glas. Ima još mnogo sličnih priča, ne samo u tenisu, već i u drugim sportovima – ali ljudi se boje da progovore“, istakla je.
„Ponosna sam što sam sada ta koja može da govori i da podstakne druge da nikada, ali nikada, ne trpe zlostavljanje“, zaključila je Jelena.
