Nekad četvrta teniserka sveta Jelena Dokić otkrila je da li je ocu Damiru pre smrti oprostila što ju je zlostavjao.
Jelena Dokić je mnogo razmišljala o maltretiranju i batinama koje je pretrpela kao dete od strane svog oca Damira i zaključila je: „Znam da me nikada nije voleo“.
U intervjuu za Australijan Stori, 42-godišnja Jelena ispričala je šta se dešavalo između nje i Damira.
„Čvrsto verujem da to ne možete učiniti nekome, posebno detetu, ako ga volite“, navela je.
Rekla je da je više puta pokušavala da se pomiri sa ocem nakon što je pobegla iz porodičnog doma sa 19 godina, ali da Damir „nikada nije izrazio kajanje zbog njegove brutalnosti, niti je tražio oproštaj“.
Nije se pokajao ni što ju je od 11. godine nazivao „kučko“ i „kurvo“ ili što ju je pretukao posle prvog časa tenisa, kada je imala šest godina.
„U stvari, govorio je da bi sve to ponovio“.
Za Jelenu, oprostiti Damiru je korak koji nije mogla da napravi.
„Ali, ne mrzim ga i to je važno“, rekla je.
Fizički i emocionalni bol koji je trpela dok ju je otac terao da postane šampionka u tenisu „kako bi se obogatio“ ostavio je traga. Razvila je posttraumatski stresni poremećaj, depresiju, poremećaj u ishrani i pokušala je samoubistvo sa 22 godine.
„Veoma sam svesna teških trenutaka koje sam imala u životu. Ali, iImala sam i sjajne trenutke, sjajna iskustva“, dodala je.
Sve to, zajedno sa Jeleninom prepoznatljivom odlučnošću, dovelo ju je do mesta gde je sada – teniski komentator je koji izveštava sa grend slem turnira, zagovornik je borbe protiv porodičnog nasilja i jačanja svesti o mentalnom zdravlju, koautor dve knjige o svom životu, a još jedna je u pripremi i tema je dokumentarnog filma nagrađenog nagradom Logi.
„Mogu bukvalno reći, bez preterivanja, da sam sada najsrećnija. Veoma sam srećna i ponosna što imam 42 godine jer se osećam kao da nikada nisam bila mudrija“.
„Tenis je postao ‘ljubav mog života'“
Vimbldon je bio u vrtlogu tog dana 1999. godine kada je svetski broj jedan Martina Hingis, izbačena sa šampionata – u prvom kolu, u tri seta i to od 129. teniserke na listi – od šesnaestogodišnje Jelene Dokić.
Jelena je rođena u bivšoj Jugoslaviji 1983. godine, u vreme ekonomskih i političkih previranja za zemlju koja je klizila ka ratu. Do juna 1991. godine, kada su izbile etničke tenzije, Damir, Srbin, i njegova supruga Ljiljana, Hrvatica, preselili su se iz Hrvatske u Srbiju sa Jelenom i njihovim sinom Savom.
Živeli su u siromaštvu kao izbeglice.
„Imali smo sreće ako smo imali hleba da jedemo. Ponekad nismo imali gde da spavamo“, prisetila se.
Do 1994. godine, porodica je stigla u Sidnej, a Damir je sproveo svoj plan u delo: da Jelenu učini svetskom šampionkom u tenisu.
„Od prvog dana kada sam udarila tu lopticu, tenis je postao ljubav mog života“, istakla je i dodala da njen otac nije uživao u slavljenju prirodnog talenta svoje ćerke, već je „želeo novac koji tenis može da donese“.
„Nijedna pobeda nije mu bila dovoljna“, prisetila se Jelena.
Kako se penjala na rang listi, otac ju je sve više zlostavljao i sve više je, kako je navela, pio.
Ubrzo su Jelena i Damir postali tabloidne zvezde, a njeni teniski podvizi su pali u senku.
„Postajao je sve nasilniji, sve više van kontrole“, navela je.
Što je on postajao nestabilniji, Jelena se više povlačila.
„Gubiš svoju vrednost i misliš da nisi dovoljno dobar. I stalno ti govore da nisi. I mnogo gore stvari“, istakla je.
„Ovo je najgori trenutak u mom životu“
Najgori period u njenom životu, kaže ona, bio je dan kada se Damir, koji je često bio u ratu sa teniskim sudijama, uvredio zbog nerešenog rezultata na Australijan openu 2001. godine, koji je Jelenu suočio sa tadašnjom svetskom brojem jedan, Lindzi Davenport.
Damir joj je zabranio da igra za Australiju. Igrala bi za tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Kada je Jelena ušla u Rod Lejver arenu, mnogi od 15.000 ljudi su joj zviždali.
„Radije bih 100 godina dobijala batina nego da ikada prođem kroz taj trenutak. Samo sam želela da nestanem. Osećala sam se kao da mi je toliko toga oduzeto u tom trenutku, od toga da sam Australijanka, da apsolutno volim svoje navijače i da volim Australiju“.
Jeleni je trebalo mnogo vremena da prevaziđe sramotu. Tek u poslednjoj deceniji je shvatila da sramota nije njena.
„Kako mi je pakao spasio život“
Najbolji dan Jeleninog života nije bio na teniskom terenu.
Bio je 13. novembar 2017. godine, dan kada je objavljena njena prva knjiga „Nesalomliva“ – Jelena je osetila katarzično oslobađanje od svih tajni i emocionalnog bola koje je godinama držala u sebi.
„S tim je došla ogromna sloboda. Moj glas, moj život. Mogla sam da ga povratim. Ovaj ogromni teret je skinut sa mojih ramena za koji nisam ni znala da postoji“, rekla je Jelena, a preneo portal abc.net.au.
