Na tržištu ima mnogo benzodiazepina, koji se međusobno razlikuju po snazi i brzini delovanja.
Lako je moguće da vam pojam benzodiazepin nije poznat, a da istovremeno imate neki iz te klase lekova u kućnoj apoteci ili na noćnom ormariću. Problem je što se o njima ne znaju osnovne stvari, za koje su bolesti indikovani, kad ih nije dobro uzimati, koje su im nuspojave i sa čime ne smeju da se mešaju.
Velika potrošnja
Benzodiazepini su klasa lekova u koje spada većina tableta za smirenje, poznatih i kao trankvilizanti, sedativi, anksiolitici, sredstva za spavanje i hipnotici, pri čemu su neki od navedenih izraza sinonimi.
Na tržištu ima mnogo benzodiazepina, koji se međusobno razlikuju po snazi i brzini delovanja. Njihova generička imena su alprazolam, bromazepam, lorazepam, diazepam, klonazepam, oksazepam itd., dok tržišni nazivi variraju u zavisnosti od kompanije koja ih proizvodi.
Kada se govori o velikoj potrošnji lekova za nervni sistem, uglavnom se misli na sredstva za smirenje iz klase benzodiazepina. S obzirom na to da su benzodiazepini grupa lekova sa smirujućim i opuštajućim efektom na centralni nervni sistem, kao takvi vrlo su važni u psihijatriji.
Indikacija za korišćenje
Najčešći simptomi na koje benzodiazepini deluju su nesanica, teskoba, strah, strepnja, napadi panike, zabrinutost, napetost, unutrašnji nemir, uzrujanost (nervoza), tuga, opsesivne misli i prisilne radnje. Međutim, propisuju se i za mišićne bolove, glavobolju i povišen krvni pritisak.
Benzodiazepinska sredstva za smirenje svoju primenu nalaze najpre za ublažavanje simptoma anksioznih poremećaja, kao što su generalizovani poremećaj, panični poremećaj, fobični poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj i drugi srodni poremećaji.
Koriste se i kod depresije, ali nikad samostalno niti kao glavno terapijsko sredstvo.
Delovanje leka
Benzodiazepini deluju tako da pojačavaju delovanje neuroprenosnika GABA-e. GABA je hemijska stvar za prenos neuronskih signala koji deluju umirujuće na nervni sistem, a benzodiazepini podstiču vezivanje GABA-e za receptore (prijemnike) na nervnim ćelijama, povećavajući njenu raspoloživost u nervnom sistemu i donoseći smirenje.
Popularnost benzodiazepina (tableta za smirenje) proizlazi iz njihovog brzog delovanja i dobre podnošljivosti, pod uslovom da se poštuju mere predostrožnosti, koje uključuju kratko vreme neprekidnog uzimanja, ne duže od deset nedelja, a po mogućnosti do četiri nedelje, nemešanje dva ili više benzodiazepina, nemešanje benzodiazepina sa drugim sedativima, nemešanje sa alkoholom i suzdržavanje od vožnje.
Nažalost, mnogi pacijenti ne poštuju ove preporuke, čak i neki lekari krše pravilo o vremenski ograničenom propisivanju ovog leka za smirenje.
Teško odvikavanje
Benzodiazepini brzo smiruju stresno stanje i, u višim dozama, uvode u san. Ali, nakon nekoliko nedelja njihova delotvornost slabi, pa su za jednak efekat potrebne sve više doze. Zbog postupne tolerancije na lek, posle mesec ili dva terapije benzodiazepinom, mnogi pacijenti koji pate od nesanice uočiće da im prethodna doza nije dovoljna za uspavljivanje ili osećaj spokoja.
Uzima li se ovakav lek vrlo dugo, moguće je da mu „šaka“ tableta neće biti dovoljna za željeni efekat. Dodatni problem kod hroničnog uzimanja benzodiazepina je stvaranje zavisnosti. Kod naglog prestanka uzimanja, pacijenta može „uhvatiti“ apstinencijska kriza. Najčešće tegobe su nesanica, teskoba, uznemirenost, razdražljivost, potištenost, želudačane smetnje i mišićni grčevi. To neugodno stanje uporedivo je sa onim koje doživljavaju alkoholičari ili pušači kada pokušavaju da se odviknu.
Pacijentu će biti teško da prestane da uzima lek, a biće mu sve teže što ga je duže uzimao. Dobra je vest da niko ne mora doći do ovog stanja, pa ni oni koji pate od hronične anksioznosti ili depresije.
Neželjeni efekti
Većina je nuspojava benzodiazepina blaga, pod uslovom da se pacijent pridržava uputa. Kod manjeg broja pacijenata javljaju se mišićna slabost, mentalna zbrkanost (konfuzija), teškoće sa pamćenjem, glavobolja i želudačane smetnje.
Znamo li da je svrha benzodiazepina smirenje ili uvođenje u san, logično je da pacijent neće nakon uzimanja takvog leka sesti za volan, tačnije, da se neće baviti nečim što zahteva budnost, koncentraciju i koordinaciju pokreta.
Ako prekorači propisanu dozu, pacijent može biti uspavan i sediran duže nego što je predviđao i priželjkivao.
Druga terapijska opcija
Mnogim osobama koje trpe od anksioznosti nije dovoljna terapija sredstvima za smirenje tokom jednog ili dva meseca, jer je moguće da imaju duboko ukorenjenu anksioznost ili su izloženi dugotrajnim stresnim okolnostima.
Uz to, mnogi oboleli od anksioznosti ujedno imaju i depresiju, pa im sredstva za smirenje mogu i škoditi. U svim slučajevima nužno je tražiti druge terapijske opcije. Srećom, one postoje i zovu se antidepresivi.
Iako ime ovih lekova sugeriše da su namenjeni samo lečenju depresije, antidepresivi imaju mnogo širu namenu. Veliki broj antidepresiva, uključujući fluvoksamin, paroksetin, escitalopram i maprotilin, imaju i anksiolitičko delovanje.
Budući da antidepresivi ne izazivaju navikavanje niti zavisnost, mogu se uzimati i na duži rok, navode lekari.
Međutim, za razliku od benzodiazepina, antidepresivi u pravilu ne ostvaruju odmah terapijske efekte. Stoga je uobičajeno na početku terapije istovremeno primenjivati obe vrste lekova i nakon nekoliko sedmice postupno smanjivati dozu benzodiazepina.
Sredstva na biljnoj bazi
U slučaju hronične anksioznosti ili nesanice, uspešno se primenjuju i biljna sredstva hemijskih svojstava sličnih sintetičkim sredstvima za smirenje.
- Valerijana
- Pasiflora
- Menta
- Kantarion
Ipak, čak i kada su sredstva na biljnoj bazi u pitanju, najbolje je konsultovati se sa lekarom pre njihove upotrebe.
