Snaga motora izražava se u kilovatima (kW) ili u konjskim snagama (KS). Međutim, nisu sve konjske snage iste. Ko to komplikuje?
Kako je sve počelo?
Škotski inženjer James Watt je krajem 18. veka razvio koncept konjske snage kako bi mogla da se poredi snaga parne mašine sa snagom konja, piše sajt Polovni automobili.
Definisao je 1 konjsku snagu kao snagu potrebnu da se 550 funti (oko 250 kg) podigne za 1 stopu (oko 30 cm) za 1 sekundu. Tako je nastala imperijalna konjska snaga, koja je dobila akronim „hp“ od „horsepower“.
A onda stiže zaplet…
Ne ide baš da zemlje koje koriste metrički sistem uzimaju za definiciju jedinice snage nekakve funte i stope, pa je odlučeno je da se iskoristi skoro ista formula, ali prilagođena metričkom sistemu.
Tako je umesto jedne stope ili 30-ak cm uzeto da visina bude tačno 1 metar i u skladu s tim prilagođena je masa tereta, pa smo dobili definiciju: metrička konjska snaga je snaga potrebna da se 75 kg podigne na visinu od 1 metar za 1 sekundu.
Odatle razlika između imperijalne i metričke konjske snage – 1 metrička iznosi 0.9863 imperijalne konjske snage.
Metrička konjska snaga ima više oznaka u zavisnosti od zemlje i jezika:
PS – od Pferdestärke nemačkom
CH – od chevaux-vapeur na francuskom (nije isto što i CV kada je Francuska u pitanju!)
CV – od cavallo vapore na italijanskom
PK – od paardenkracht u Holandiji
HK – od hestekraft na norveškom
Tu su i drugi primeri:
Španija: caballo de vapor – CV
Portugal: cavalo-vapor – CV
Rusija: лошадиная сила – л. с.
Švedska: hästkraft – hk
Finska: hevosvoima – hv
Češka: koňská síla – k ili ks
Slovačka: konská sila – k ili ks
Rumunija: cal-putere – CP
Napomenimo da gore navedeni primeri mogu da se pojave napisani velikim ili malim slovima, bez obzira šta je „zvanično“ pravilno.
Sledi još veći zaplet
Tu je i BHP, odnosno „brake horsepower“ – jedinica koja se uglavnom koristi u Velikoj Britaniji (i nekada u Americi). Ovde nastaje problem, pošto postoji više definicija šta je to u stvari „brake horspower“, odnosno kako se meri.
Teško je ovo objasniti bez istorijskog konteksta, odnosno znanja kako su se tokom proteklih sto godina menjali način i procedura merenja snage motora i to u više zemalja paralelno.
Široko usvojena definicija kaže da je BHP snaga koja se meri uz uključene potrošače kao što su svetla, razna elektronika, alternator i tako dalje, za razliku od „HP snage“ koja se meri bez uključenih navedenih potrošača, tako da je snaga jednog motora uvek viša kada se izražava u HP u odnosu na BHP.
Međutim, ne slažu se svi sa ovom definicijom, već tvrde da je ona možda važila do pre 40-50 godina, ali da su se u međuvremenu stvari značajno promenile.
Istražujući dalje ovu problematiku, shvatili smo da nema svrhe trošiti vreme i energiju na istu – ostavimo inženjere koji dobro poznaju istoriju da utvrde činjenice.
Ništa bez valjaka!
Nastavljamo dalje na WHP, odnosno „wheel horsepower“. Ovo je bar jednostavno – „wheel“ je točak na engleskom, tako da je WHP snaga izmerena na točkovima (na dinamometru ili tzv. valjcima).
Sada bi neko pomislio da bi WHP trebalo da bude univerzalna merna jedinica za snagu, prvenstveno zbog toga što meri „realnu“ snagu, odnosno onu koja se prenosi na točkove/podlogu.
Nažalost, isti model dinamometra može da pokaže značajnu razliku u merenjima prilikom testiranja istog automobila u zavisnosti od raznih faktora, tako da rezultati sa ovih uređaja nisu dovoljno pouzdani da bi se na osnovu njih ustanovila zvanična jedinica za snagu.
Šta je onda rešenje?
Rešenje već imamo – kilovati ili kW, odnosno konjske snage ili KS (ili PS, CV, itd.) – samo je potrebno da znamo izvor onoga što čitamo.
Dakle, 1 KS = 1 PS = 1 CV = 0,736 kW.
Odnosno, 1 kW = 1,36 KS = 1,36 PS = 1,36 CV.
Dalje, 1 kW = 1,341 HP.
Zatim, 1 HP = 0.99 BHP.
Tu su i razni kalkulatori koji mogu da budu od pomoći. Na prvom mestu, sam Google može da izračuna šta vam treba – samo upišite npr. „136 PS to kW“ ukoliko želite da vidite koliko kilovata ima auto od 136 „konja“.
