Najveća svjetska pustinja, afrička Sahara, zabilježila je tokom septembra količinu padavina više od 500 puta veću od uobičajene za taj mjesec!
Nesvakidašnja pojava traje već danima, međutim, sva je prilika da će i ti dosadašnji rekordi biti premašeni.
Ne događa se i po nekoliko decenija da Sahara doživi takve padavine. Klimatolozi su zato uvereni da su obilne pustinjske kiše ovih dana znak da se nešto u korenu mijenja u klimi Zemlje jer je stanje atmosfere na prelazu iz ljeta u jesen u Africi vrlo neobično.
Donedavno je bilo uobičajeno da Sahara tokom cele kalendarske godine s neba ne primi niti jednu jedinu litru padavina. Ne nazivaju je džabe najsušnijim mestom na Zemlji ili je makar takva dugo bila! Prošle nedelje kiša je u Sahari kontinuirano padala od srede do petka i to gotovo bez prestanka. Stanovnici pustinjskog grada Ain Sefra u Alžiru šokirali su se kad su među dinama nedavno ugledali ogromno jezero koje se tamo privremeno formiralo nakon vrlo jake kiše.
Sahara je golem neplodan pesak koji se proteže kroz čak 12 afričkih država i obuhvata više od devet kvadratnih hiljada kilometara prostora od Atlanskog okeana na zapadu do Crvenog mora na istoku. Stolećima je tamo vruće i suvo jer se područje nalazi ispod suptropskog grebena visokog pritiska. Ovaj greben uzrokuje spuštanje pritiska čineći atmosferu suvom i stabilnom te se time sprečava kondenzacija i stvaranje oblaka i padavina. Barem je donedavno tako bilo.
Sahara, međutim, nije oduvek bila vruća pustoš. Pre otprilike 6000 godina Sahara je bila zelena regija s jezerima i rekama i bujnom vegetacijom. Drevna umetnost na saharskim stenama prikazuje okolinu bogatu vodom s krdima životinja, čak i nilskim konjima, a oni su sisari koji se mogu videti samo tamo gde su stabilni vodotoci tokom cele godine. No, promene u zemljinoj orbiti prouzrokovale su svojevremeno preokret u svetskim vremenskim obrascima što je naglo transformisalo saharski krajolik bogat vodom i vegetacijom u gotovo beživotnu pustinju i najsuvlju regiju na planeti.
Zašto opet ne bi mogao da se dogodi drugačiji obrt?
Ne da može – nego će se neizostavno dogoditi, a možda nam se upravo i odvija pred očima. Sahara je, naime, naizmenično sušna i zelena kroz čitavu svoju istoriju i to kao posledica pomeranja zone paleomonsuna. To je proizvod neizostavne dinamike Zemljinog kretanja, ali verovatno i čovekove očigledne aktivnosti na ubrzanju klimatskih promena u zadnje vreme.
Klimatolozi već duže vremena primećuju da se povrh Zemljine dinamike pustinja Sahara polako sve više pomera prema severu zbog globalnog zagrevanja. To će, upozoravaju, uskoro dovesti do toga da će južni deo Zapadne Sahare zapravo sigurno postati savana, tropski travnjak s niskim rastinjem i periodičnim šumicama grmlja i drveća, dok će se prava pustinja sve više seliti na sever, obuhvatajući mediteranski obalni pojas i prostore Maroka i Španije.
