Aljaska, Havaji i zapadna obala kontinentalnog dela SAD suočavaju se sa stalnom pretnjom zbog blizine zona katastrofa — a zapadna obala je upravo dobila novo upozorenje.
Nova studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences otkrila je da bi zemljotres mogao da izbije duž zone subdukcije Kaskejdija, raseda koji se proteže od severnog ostrva Vankuver do Kejp Mendocina u Kaliforniji.
Istraživači sa Univerziteta Virginia Tech utvrdili su da bi potencijalno snažan zemljotres, u kombinaciji sa rastom nivoa mora, mogao dovesti do mega cunamija, koji bi najteže pogodio stanovnike i imovinu u severnoj Kaliforniji, severnom Oregonu i južnom Vašingtonu.
Mega cunami je katastrofalan talas izazvan pomeranjem okeanske vode, što može pokrenuti zemljotres, klizišta ili vulkanske erupcije.
Stručnjaci su naglasili da postoji 15 odsto šanse da ovaj rased izazove zemljotres jačine 8 stepeni Rihterove skale ili više u narednih 50 godina, što bi moglo dovesti do potonuća obalne zemlje do 2 metra.
„Širenje obalne poplavljene zone nakon zemljotresa u zoni subdukcije Kaskejdija do sada nije bilo kvantifikovano, a uticaji na korišćenje zemljišta mogli bi značajno produžiti vreme oporavka,“ rekla je Tina Dura, glavna autorka studije i docentkinja na Odeljenju za geoznanosti na Univerzitetu Virginia Tech.
Aljaska i dalje predstavlja žarište klizišta zbog svoje neravne teritorije i čestih zemljotresa, a sa klimatskim promenama i topljenjem glečera, padine postaju nestabilnije, a kamenje se otpušta, izveštava Daily Mail.
Na Havajima, vulkanska ostrva imaju dugu istoriju mega cunamija izazvanih urušavanjem vulkana. Pre oko 105.000 godina, talas visok oko 300 metara udario je u ostrvo Lanai.
Vulkani na Havajima rastu taloženjem slojeva lave, što može dovesti do nestabilnih padina sa mogućnošću urušavanja, posebno tokom vulkanskih erupcija ili zemljotresa. To može dovesti do klizanja miliona stena u okean, što pomera vodu i stvara mega cunami.
Pošto vulkani na Havajima i dalje ostaju aktivni, postoji velika pretnja, posebno na jugoistočnoj strani Velikog ostrva, gde su trenutno aktivni „mlađi“ vulkani kao što su Mauna Loa i Kilauea. Kilauea izbacuje lavu već mesecima, a poslednja erupcija završena je 16. maja.
Na zapadnoj obali, zona subdukcije Kaskejdija i dalje je jedno od najsnažnijih seizmičkih područja u Severnoj Americi — i postoji velika verovatnoća da će u narednim decenijama pogoditi još jedan veliki zemljotres.
Zona subdukcije Kaskejdija deo je „Vatrenog prstena“, gde se Pacifička ploča sudara sa drugom tektonskom pločom, izazivajući „najteže zemljotrese na svetu“ kao i većinu vulkanskih erupcija.
Međutim, autori studije su napomenuli da zemljotres jačine preko 8 stepeni Rihterove skale nije zabeležen u ovom regionu od 26. januara 1700. godine.
„Kaskejdija je jedinstveno mesto. Nije previše gusto naseljena, ali većina ušća reka ima zajednicu u njima, i sve su one tačno u zoni potonuća“ rekla je Dura.
„Iskreno, mislim da bi potonuće ovde moglo imati veće posledice nego što je to bio slučaj tokom drugih velikih zemljotresa širom sveta.“
