Tamni div je nevidljiv golim okom, masa mu je milion puta veća od Sunca.
Naučnici su otkrili masivni tamni objekat koji je potpuno nevidljiv golim okom, objavljeno je u časopisu Nature Astronomy.
Zagonetni entitet, koji još uvek nije imenovan, ima masu milion puta veću od našeg Sunca, ali ne emituje svetlost.
Ova međugalaktička „slepa tačka“ nalazi se na više od 10 milijardi svetlosnih godina udaljenosti, što znači da je posmatramo u vreme kada je univerzum bio star samo oko 6,5 milijardi godina, manje od polovine svoje sadašnje starosti. Ovo otkriće ne samo da pomera granice našeg znanja, već i pokreće ključna pitanja o fundamentalnoj strukturi kosmosa.
Potraga za nevidljivim
Pošto tamna materija ne emituje niti reflektuje svetlost, njeno direktno posmatranje je nemoguće. Naučnici su stoga morali da pribegnu genijalnoj metodi poznatoj kao gravitaciono sočivo.
Ovaj fenomen, koji je prvi predvideo Albert Ajnštajn, nastaje kada masivni objekat zakrivljuje prostor-vreme svojom gravitacijom, uzrokujući da se svetlost iz udaljenijih izvora savija oko njega, slično kao što sočivo prelama svetlost.
„Potraga za tamnim objektima koji ne emituju svetlost je očigledno izazovna“, rekao je glavni autor studije, Devon Pauel iz Instituta Maks Plank za astrofiziku u Nemačkoj.
„Pošto ih ne možemo direktno videti, umesto toga koristimo veoma udaljene galaksije kao pozadinsko osvetljenje da bismo tražili njihove gravitacione otiske“.
U ovom slučaju, novootkriveni objekat je bio toliko mali (na kosmičkim razmerama) da je njegov uticaj bio jedva primetan – manifestujući se kao sićušno „sužavanje“ u iskrivljenoj slici koju je stvorilo mnogo veće gravitaciono sočivo, poput suptilne mane u ogledalu u Kući smeha.
Superteleskop veličine Zemlje
Da bi uhvatili tako slabe signale, međunarodni tim istraživača oslanjao se na globalnu mrežu radio-teleskopa.
Uključivanjem instrumenata kao što su teleskop Grin Bank u Zapadnoj Virdžiniji i Veri Long Basejn Arej (VLBA) na Havajima, stvorili su ono što su opisali kao „superteleskop veličine Zemlje“.
Povezivanjem podataka sa teleskopa širom sveta, uspeli su da postignu neverovatnu rezoluciju potrebnu za otkrivanje suptilnih gravitacionih efekata. Proces je takođe zahtevao razvoj naprednih računarskih algoritama i upotrebu superračunara za obradu ogromnih količina podataka.
„Na prvoj slici visoke rezolucije, odmah smo videli sužavanje gravitacionog luka, što je bio jasan znak da smo na tragu nečega“, objasnio je Džon Mekin sa Univerziteta u Groningenu, koji je vodio prikupljanje podataka.
„Samo još jedna mala grupa mase između nas i udaljene radio-galaksije mogla je izazvati takav efekat“.
Šta je zapravo otkriveno?
Uprkos svojoj masi, koja je milion puta veća od Sunca, ovaj objekat je rekorder.
To je najmanji objekat ikada otkriven gravitacionim sočivima, za faktor od sto. Njegova prava priroda ostaje misterija, a naučnici razmatraju dve glavne mogućnosti.
Prva je da je to gusta grupa tamne materije, sto puta manja od bilo koje ranije otkrivene. Druga mogućnost je da je to veoma kompaktna, neaktivna patuljasta galaksija.
„Impresivno je dostignuće otkriti objekat tako male mase na tako velikoj udaljenosti“, rekao je koautor studije Kris Fasnaht, astronom sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu.
„Pronalaženje takvih objekata je ključno za razumevanje prirode tamne materije“.
Ovo otkriće pruža snažnu podršku vodećoj kosmološkoj teoriji, poznatoj kao model „hladne tamne materije“. Teorija predviđa da bi se tamna materija trebalo da grupiše u gomile različitih veličina, koje zatim gravitaciono privlače običnu materiju i formiraju galaksije.
Otkriće ovog jata se savršeno uklapa u broj tamnih objekata koje su naučnici očekivali da pronađu, potvrđujući da su na pravom putu. Svako novo otkrivanje pomaže u poboljšanju ili osporavanju postojećih teorija o tome kako se galaksije formiraju. Tim sada nastavlja da analizira podatke kako bi bolje razumeo prirodu ovog tamnog objekta, a istovremeno traži slične primere u drugim delovima neba.
Kako je dr Pauel zaključio: „Sada kada smo pronašli jedan, pitanje je da li možemo pronaći još i da li će njihov broj nastaviti da odgovara modelima“.
Potraga za nevidljivim tajnama univerzuma se nastavlja.
