Detaljna analiza objavljena u maju 2023. pokazala je da se u središtu Meseca nalazi čvrsto jezgro, gustoće vrlo slične gvožđu. Ovo otkriće moglo bi da završi dugogodišnju raspravu o tome da li je unutrašnje jezgro Meseca u čvrstom stanju ili ne, i da omogući preciznije razumevanje istorije Meseca, a samim tim i Sunčevog sistema.
„Naši rezultati“, napisao je tim koji predvodi astronom Artur Brio iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja, „dovode u pitanje dosadašnja tumačenja razvoja Mesečevog magnetnog polja, potvrđuju postojanje unutrašnjeg jezgra i podržavaju teoriju globalnog preokreta u omotaču Meseca, što pruža uvid u vremenski okvir intenzivnog bombardovanja u prvih milijardu godina Sunčevog sistema.“
Najbolji način da se otkrije sastav unutrašnjosti planeta i prirodnih satelita jeste analiza seizmičkih podataka. Talasi nastali potresima prolaze kroz različite materijale različitom brzinom, pa naučnici prema tome mogu da predvide unutrašnju strukturu nekog tela.
Iako imamo seizmičke podatke sa misija Apolo, njihova rezolucija nije dovoljna da jasno otkrije stanje Mesečevog jezgra. Znamo da postoji tečni spoljašnji sloj, ali da li u njegovom središtu postoji čvrsto jezgro, ostalo je otvoreno pitanje. Oba modela, i onaj sa čvrstim jezgrom i onaj sa potpuno tečnim jezgrom, uklapaju se u Apolo podatke.
Da bi došli do odgovora, Brio i njegove kolege prikupili su podatke iz svemirskih misija i laserskih merenja udaljenosti Meseca. Sastavili su detaljan profil njegovih karakteristika- deformacije pod uticajem Zemljine gravitacije, male promene udaljenosti i prosečnu gustinu.
Zatim su napravili više modela sa različitim vrstama jezgra kako bi utvrdili koji najbolje odgovara posmatranjima.
Pokazalo se da se najuspešniji modeli zasnivaju na aktivnim kretanjima u omotaču Meseca, gde se gušći materijal spušta ka centru, a lakši podiže ka površini. To je od ranije jedan od načina da se objasni prisustvo određenih elemenata u vulkanskim oblastima Meseca, a novo istraživanje dodatno potvrđuje ovu teoriju.
Naučnici su utvrdili i da je Mesečevo jezgro vrlo slično Zemljinom, odnosno, tečno spolja i čvrsto iznutra. Prema modelu, spoljašnje jezgro ima prečnik oko 362 kilometra, dok unutrašnje jezgro ima oko 258 kilometara, otprilike 15 odsto ukupnog radijusa Meseca. Gustina unutrašnjeg jezgra iznosi oko 7.822 kilograma po kubnom metru, praktično ista kao kod gvožđa.
Zanimljivo je da je još 2011. tim NASA naučnice Rene Veber, koristeći tada najnaprednije seizmološke metode, došao do vrlo sličnih zaključaka, tj. čvrsto jezgro radijusa oko 240 kilometara i gustine oko 8.000 kilograma po kubnom metru.
Brio i njegov tim smatraju da njihovi nalazi potvrđuju ove ranije rezultate i predstavljaju snažan dokaz da Mesec ima jezgro veoma slično Zemljinom. A to je važno zbog razumevanja njegovog razvoja.
Znamo da je Mesec u ranoj fazi imao snažno magnetno polje koje je počelo da slabi pre oko 3.2 milijarde godina. Magnetno polje nastaje usled kretanja u jezgru, pa je zato njegov sastav ključan za razumevanje zašto je to polje nestalo.
Kako se čovečanstvo priprema da se u narednim godinama vrati na Mesec, možda nećemo dugo čekati na nove seizmičke podatke koji bi ova otkrića mogli konačno da potvrde.
