NASA-in revolucionarni teleskop Džejms Veb otkrio je tajanstveni objekat koji slobodno pluta kroz međuzvezdani prostor.
Prema NASA-i, ovaj objekat planetarne mase, nazvan SIMP 0136, ima oko 13 puta veću masu od Jupitera, a nalazi se samo 20 svetlosnih godina od Zemlje. Takođe se okreće neverovatnom brzinom, dovršavajući punu rotaciju svakih 2.4 sata.
Zahvaljujući detaljnim infracrvenim svetlosnim opažanjima Džejms Veb teleskopa, međunarodni tim istraživača otkrio je znakove „složenih atmosferskih karakteristika“, uključujući moguće slojeve oblaka i temperaturne promene u atmosferi objekta, kako je detaljno objašnjeno u studiji koju su objavili u časopisu The Astrophysical Journal Letters.
Nije isključeno da se radi o smeđem patuljku
Ovo je fascinantan uvid u izuzetno redak objekat. Istraživači u svom radu sugerišu da objekti poput SIMP 0136 mogu da imaju mnogo zajedničkog s oblacima divova u Sunčevom sistemu, poput Jupitera i Saturna, koji „takođe imaju višestruke slojeve oblaka i visoke vruće tačke“ (s tim da ovaj objekat pluta kroz svemir bez zvezde, naravno). Astronomi takođe ne isključuju mogućnost da je reč o smeđem patuljku, objektu koji je između planeta i zvezde.
Najnovija istraživanja nadograđuju postojeća opažanja NASA-inih svemirskih teleskopa Hubble i Spitzer.
„Takođe smo mislili da bi moglo da bude temperaturnih varijacija, hemijskih reakcija i moguće neke posledice auroralne aktivnosti koje utiču na svetlost, ali nismo bili sigurni.“
Fascinantni novi uvidi
Bliski infracrveni spektrograf Džejmsa Veba omogućio je naučnicima da posmatraju širi spektar infracrvenog svetla, što je dovelo do fascinantnih novih uvida u ovaj usamljen objekat.
„Do sada smo imali samo mali deo bliskog infracrvenog spektra s Hubblea, i nekoliko merenja svetlosti sa Spitzera“, rekla je glavna istraživačica i docentkinja na Trinity Collegeu u Dablinu Johana Vos.
Istraživači su uporedili stotine detaljnih svetlosnih krivulja s atmosferskim modelima kako bi bolje razumeli kakva bi mogla da bude atmosfera SIMP 0136.
Otkrili su dokaze za mrljaste oblake i svetle „vruće tačke“, koje su možda povezane s aurorama, daleko iznad oblaka.
„Zamislite da gledate Zemlju izdaleka“, rekao je naučnik sa Univerziteta u Bostonu i koautor Filip Muirhed u izjavi.
„Kad biste gledali svaku boju zasebno, videli biste različite uzorke koji vam govore nešto o njenoj površini i atmosferi, čak i da ne možete da razaznate pojedine karakteristike.“
„Još nismo do kraja shvatili hemijski deo zagonetke“
„Plava bi se povećavala kako bi okeani ulazili u vidokrug“, dodao je. „Promene u smeđoj i zelenoj boji rekle bi vam nešto o tlu i vegetaciji.“
Ostale svetlosne krivulje koje je posmatrao JWST sugerišu postojanje džepova ugljen monoksida i ugljen dioksida – ali još uvek ostaje mnogo neodgovorenih pitanja.
„Još uvek nismo do kraja shvatili hemijski deo zagonetke“, rekla je Vos. „Ali ovi rezultati su stvarno uzbudljivi jer nam pokazuju da bi se količine molekula poput metana i ugljen dioksida mogle da se menjaju s mesta na mesto i tokom vremena.“
„Ako gledamo egzoplaneu i možemo da dobijemo samo jedno merenje, moramo da uzmemo u obzir da možda neće biti reprezentativno za celu planet“, dodala je.
