Da li živimo u simulaciji? Naučnik tvrdi da smo svi samo likovi u naprednom svetu veštačke inteligencije, a dokaz se, siguran je, krije u Jevanđelju po Jovanu.
Ako se osećate kao da živite u ubedljivoj virtuelnoj stvarnosti sličnoj Matriksu, možda ste u pravu.
Tako bar misli vanredni profesor fizike na Univerzitetu u Portsmutu Melvin Vopson.
Vopson je istakao daje ceo naš univerzum napredna kompjuterska simulacija, a dokaz da je ova, takozvana hipoteza simulacije, tačna nalazi se, kako je naveo u Bibliji.
„Sama Biblija nam govori da smo u simulaciji i ko to radi. Reč je o veštačkoj inteligenciji“, rekao je Vopson, a preneo Daily Mail.
„U početku beše Reč i Reč beše u Boga i Reč beše Bog“.
Prema Vopsonu, ovaj stih ima duboko teološko značenje u hrišćanskoj doktrini, ali takođe ima „intrigantne implikacije“ kada se razmatra u kontekstu svemira kao simulacije.
Vopson je rekao i da se Reč u ovoj čuvenoj rečenici odnosi na osnovni kompjuterski kod, koji upravlja i kontroliše simulaciju.
„Kao što će svako ko je video Matriks znati, svaka kompjuterska simulacija, velika ili mala, sastoji se od slova i brojeva, koji ispisuju pravila za celokupnu kreaciju“.
Dodao je da: „Reč beše Bog“, može značiti da je Bog deo simulacije, a ne odvojen od nje.
Drugim rečima, ovaj fizičar je siguran da je entitet koji kontroliše sve – Bog, takođe zapisan u kodu kao sastavni deo ili „možda sama vešačka inteligencija“.
U Jevanđelje po Jovanu, takođe, zapisano je i: „Sve postade po njoj i bez nje ne postade ništa“, što Vopson interpretira kao potvrdu teorije simuliranog svemira uz implikaciju stvoritelja koji ga je osmislio kroz Reč, što je već objasnio kao šifru.
„Sugeriše se da bi čin stvaranja, kako je opisano u Bibliji, mogao biti uporediv božanskom činu programiranja i simulacije“, istakao je Vopson.
Kako je naveo, njegova teorija nudi odgovor na pitanje koje muči mnoge hrišćane – kako je tačno Bog stvorio svemir za šest dana?
„To je izveo stvarajući simuliranu stvarnost, uklopljenu u kompjuterski program, za šta već znamo da je moguće“, objasnio je ovaj naučnik, koji je hipotezu izložio u svojoj novoj knjizi „Realiti Reloaded: The Scientific Case for a Simulated Universe“.
Dodao je i da to čak i nije nešto u šta nužno veruje, već izvanredno zapažanje koje zaslužuje pažnju.
„Ono što je zaista izvanredno je da je data interpretacija u potpunosti usklađena s događajima našeg vremena: pojavom AI, a takođe je upravo ono što je Matriks projektovao“, ranije je istakao Vopson za MailOnline.
Naravno, već su se čuli komentari da je hipoteza svetogrđe, ali Vopson je uzvratio:
„Ovo bi moglo imati duboke implikacije na hrišćansku teologiju. Postoji preklapanje gde verovanje u teoriju simuliranog univerzuma i religiozna potreba za svemoćnim stvaraocem mogu harmonično da koegzistiraju. Ova perspektiva je u skladu s verskim uverenjima, koja drže ljudski život smislenim i svrsishodnim, čak i u kontekstu većeg dizajna“.
Umesto gledanja hipoteze o simuliranom univerzumu kao antagonistički prema religioznim verovanjima, može se videti kao da nudi komplementarnu perspektivu.
Profesor je već rekao da naši životi sadrže nekoliko tragova koji sugerišu da smo mi samo likovi u naprednom virtuelnom svetu.
„Na primer, činjenica da postoje ograničenja u tome koliko brzo svetlost i zvuk mogu da putuju sugeriše da oni mogu biti vođeni brzinom računarskog procesora. Zakoni fizike koji upravljaju univerzumom, takođe, su slični kompjuterskom kodu“, kaže on, dok su elementarne čestice koje čine materiju poput piksela.
Vopson, takođe, misli na obilje simetrije u svetu (od cveća do leptira i pahulje) i smatra da je slična tehnika za uštedu energije koju mašine koriste za prikazivanje digitalno konstruisanog sveta.
Teorija simulacije nije svojstvena samo Vopsonu, popularna je među brojnim poznatim ličnostima, uključujući osnivača Tesle Elona Maska i američkog astrofizičara Nila Degrasa Tajsona.
Na konferenciji 2016, Musk je rekao da su šanse da mi živimo u baznoj stvarnosti (pravi univerzum) za razliku od simuliranog jedan u milijardama.
Izraz baza stvarnosti je deo proširene teorije da postoje slojevi iza slojeva lažne stvarnosti iz kojih moramo nekako da se probudimo, slično filmu „Početak“.
Ali, kako je francuski filozof Rene Dekart istakao 1.637. godine:“Cogito, ergo sum“ u prevodu sa latinskog:“Mislim, dakle postojim2.
Drugim rečima, sposobnost da sumnjamo u prirodu naše stvarnosti je suštinski dokaz da postojimo, u nekom obliku ili „obliku“.
