Zahvaljujući policijskim dokumentima, autor nove knjige o Luju Armstrongu, otkrio je da su majka i sestra legendarnog džezera često bile u zatvoru zbog prostitucije.
Legendarni muzičar Luj Armstrong bio je jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji džeza, poznat po hitovima kao što je „What a Wonderful World“, pojavljivanju u holivudskim filmovima i saradnji sa zvezdama, od Binga Krozbija do Ele Ficdžerald.
Ali, njegovo detinjstvo bilo je veoma teško, odrastao je u siromaštvu, u kraju pogođenom kriminalom i nasiljem.
Nova saznanja sada bacaju dodatno svetlo na rane godine muzičara, uključujući otkrića da su njegova majka i sestra bile hapšene zbog prostitucije, objavio je Gardijan.
Armstrong je rođen 1901. godine u Nju Orleansu, a 11 godina kasnije je uhapšen i poslat u dom za siročad, gd je, pod vođstvom muzičkog učitelja Pitera Dejvisa, naučio da svira kornet i sanjao o tome da postane profesionalni muzičar.
Pridružio se bendu kornetiste Kinga Olivera u Čikagu 1922, a već 1925. snimao je ploče pod svojim imenom. Do 60-ih njegove ploče, posebno verzija naslovne pesme iz mjuzikla „Hello, Dolly!“, bile su toliko popularne da su čak izbacile Bitlse sa vrha top lista u jeku Bitlmanije.
Armstrong je obožavao svoju majku i sestru. Bio im je zauvek zahvalan na podršci. Iako su biografi pisali o njegovom teškom detinjstvu, nije bilo dokaza, iako je bilo mnogo spekulacija, da su morale da se okrenu prostituciji kako bi preživele. Sada su se pojavili policijski izveštaji i intervjui, koji otkrivaju da su njegova majka Majan i sestra Beatris više puta hapšene.
Nova knjiga Rikija Rikardija, direktora istraživačkih zbirki u Muzeju kuće Luja Armstronga u Njujorku i dobitnika Gremija za rad na Armstrongovim snimcima, otkriva mnoge nepoznate detalje iz muzičarevog života.
Knjiga „Stomp Off, Let’s Go: The Early Years of Louis Armstrong“, koju ovog meseca objavljuje Oxford University Press u SAD, oslanja se na neobjavljene trake, rukopise i pisma, uključujući intervjue sa Armstrongovom sestrom u kasnijim godinama, nedovršenu autobiografiju njegove druge supruge Lil Hardin, kao i Armstrongov necenzurisani rukopis autobiografije „Satchmo: My Life in New Orleans“.
„Luj je govorio o prostituciji u svom komšiluku, ali nikada nije pominjao da se i njegova majka bavila time i da je hapšena. Sada imam dokaze crno na belo. Neverovatno je da su svi policijski dosijei otpremljeni na ancestry.com pre otprilike godinu i po dana“, otkrio je Rikardi za Observer. Izgleda da su ih do tada čuvali u javnoj biblioteci Nju Orleansa.
U policijskom izveštaju iz 1914. godine navedeno je da se Armstrongova majka suočila sa kaznom od 2,50 dolara ili 30 dana pritvora, uz napomenu „zanimanje – prostitutka“. Policajac je zapisao: „Kazna nije plaćena“.
Rikardi je istakao da je Armstrongova priča pravi primer uspona iz siromaštva – „dete koje je odraslo hraneći se iz kontejnera“, koje je otac napustio odmah nakon rođenja njegove sestre i koje je živelo među nasilnim kriminalcima u kraju Nju Orleansa toliko opasnom da su ga zvali „bojno polje“.
„Luj je uvek poštovao ljude i bio ljubazan. Voleo je ljude i davao majci sve zasluge za to kako se ponašao. Ali, istovremeno, ona bi nestajala i po mesec dana“, dodao je autor knjige.
Govoreći o Armstrongovoj sestri Rikardi je rekao da je pronašao papire, koji potvrđuju da je hapšena zbog prostitucije i novinski članak, koji navodi da je pucala u čoveka u stanu poznatom po prostituciji.
„Nekako nije završila na duže vreme u zatvoru, ali jeste bila hapšena zbog toga“, dodao je Rikardi, pa istakao da su ga šokirali dokumenti iz 1916. godine o Armstrongovom hapšenju „kao skitnice“.
„Taj nejasan termin često je policiji služio kao izgovor da uhapse crnce samo zbog njihovog postojanja, ali se ponekad koristio i u kontekstu prostitucije. Završilo se tako što ga je prostitutka ubola nožem u rame. Pronašao sam traku na kojoj on priča o tome, pokazuje svoj ožiljak i opisuje kako je njegova majka skoro ubila tu prostitutku kada je saznala“, ispričao je Rikardo.
Armstrong je na toj traci, privatnom razgovoru sa svojim prijateljem i producentom Džordžom Avakijanom iz 1953. godine, koji je pronađen u Avakijanovoj kolekciji u njujorškoj javnoj biblioteci 2023. godine, rekao:
„Ne sećam se koliko puta sam bio u zatvoru. To je tada bila uobičajena stvar“.
Autro nove knjige je pronašao i policijske izveštaje o drugim ljudima iz Armstrongovog detinjstva, koji pokazuju da su bili nasilni kriminalci u „prilično zastrašujućem okruženju“.
Među njima je i „Crni Beni“, koji je Armstrongu bio poput oca, ali je bio optužen za nasilje nad ženama, kao i da je bacio ciglu na čoveka i tako mu slomio lobanju.
U prethodno neobjavljenim intervjuima, Armstrong se prisećao kako je izbegavao metke.
„Kažu da Bog čuva budale, izgleda da pazi i na mene. Meci su fijukali, a ja sam samo svirao bluz. Ali, nikada nisam bio povređen… Ako neko počne da puca, ne znam kako me nisu pogodili“, ispričao je muzičar, a Rikardi je konstatovao da je sama činjenica da je Armstrong preživio, bila čudo.
Armstrong nije prestajao da nastupa do svoje smrti 1971. godine. Rikardi veruje da su ga sećanja na siromašmo detinjstvo i bedu terala napred.
„Bio je gladan nekada, bio je siromašan, i nije želeo da se to ponovi. Gurao je sebe do krajnjih granica, nastupajući svake večeri“, zaključio je Rikardi.
