Vrtoglavica, mučnina, glavobolja, pad koncentracije, opadanje kognitivnih sposobnosti i problemi sa sluhom zbog intenzivnog zvuka koji izaziva bol, to bi bili simptomi havanskog sindroma
Prvi put je primećen među američkim i kanadskim diplomatama na Kubi 2016. i 2017. godine, odatle i ime, a potom i u Kini 2018, pa su se potom slučajevi ređali. Usledile su prijave u Austriji, Nemačkoj, Rusiji, Tadžikistanu, Kirgistanu, Uzbekistanu, Vijetnamu, Gruziji, Kolumbiji, Indiji, Poljskoj, Tajvanu, Australiji. A ni Srbija nije zaobiđena, septembra 2021. jedan obaveštajac CIA je evakusian jer je, kako je objavio „Volstrit džornal“ (The Wall Street Journal) dobio neurološki napad iz nepoznatih razloga ili, sasvim moguće, zbog Havana sindroma. Najzad, nekoliko stotina ljudi prijavilo je slične senzacije i zaključeno je da je reč o napadu, najverovatnije mikrotalasnom zračenju ili zvučnom oružju, koje pogađa tačno određene ljude i ostaje ispod nivoa detekcije.
Pre dve godine, Karin Žan-Pjer, portparolka Bele kuće, izjavila je da je „američka obaveštajna zajednica zaključila da Rusija nije umešana u slučajeve havanskog sindroma“. Uprkos tome, jedna nova istraga postala je centralna vest.
Započele su je redakcije „Insajdera“, ruske istraživačke novinske kuće, Si-Bi-Esovog programa „60 minuta“ i nemačkog „Špigla“ i, kako tvrde, došle su do sasvim novih dokaza. Između ostalog, da su žrtve ovog sindroma imale zajedničko to da su radile na pitanjima Rusije ili su sarađivale sa ukrajinskom policijom, obučavajući ih kako da bolje organizuju svoje obaveštajne službe.
Bez naučnog objašnjenja
Kubanska vlada je, čim je došlo do prvog slučaja, počela ispitivanja, ali među više od hiljadu ispitanih, onih koji su bili u kontaktu sa američkim ili ruskim državljanima, nije pronađen niko ko bi imao sličnih tegoba. Najzad je, pre četiri godine, Kuba saopštila da nema naučnog objašnjenja za tzv. havanski sindrom i da nauka ne može da potvrdi postojanje oružja visoke energije, kako su do tada opisivani napadi. Kubancima, naravno, američka vlada nije verovala i povukla je veći deo ambasade, a kubanske diplomate proterala.
U Americi je prvu istragu sprovela „Jason grupa“, nezavisna naučna savetodavna organizacija, koja radi za vladu i bavi se uglavnom osetljivim pitanjima nauke i tehnologije. Osnovana je šezdesetih godina prošlog veka, kada je ruski „Sputnjik“ poleteo u svemir, ne bi li pomogla u pitanjima odbrane i od tada je čine najugledniji naučnici. Njihova studija pokazala je da nema dokaza da je bilo ikakvog napada, a da je senzacije na koje su se žalili pacijenti moglo izazvati mnogo toga, između ostalog i zvuk koji ispuštaju cvrčci tokom parenja, s obzirom na to da je pomoću snimaka sa mesta na kojima su se nalazili neki od pacijenata, taj zvuk bio najprisutniji.
Nešto kasnije, američki Nacionalni institut za zdravlje objavio je, zajedno sa istraživačkim timom Ministarstva zdravlja, izveštaj o havanskom sindromu. Zaključak je da je uzrok moglo biti mikrotalasno zračenje, iako nije nužno da je u pitanju ciljani napad, ali da je mogao biti i u hemikalijama ili zaraznim bolestima kojima su bili izloženi. A i uzrok nije morao biti isti kod svih, s obzirom na različite simptome, različit intenzitet i doživljaj. Pacijentima nisu dijagnostikovali traumatske povrede ili potres mozga, o čemu se u početku govorilo. Neurološki poremećaji na koje su se žalili mogli su biti izazvani i stresom.
U oktobru 2021, predsednik Džo Bajden potpisao je Zakon o Havani, kojim se novčano obeštećuju žrtve, i obećao da će „doći do dna ovih incidenata, otkriti razloge i identifikovati odgovorne za njih“. Novembra te godine, Vilijam Berns, direktor CIA, tokom posete Moskvi je navodno upozorio ruske kolege da će „ako se ispostavi da je Rusija povezana sa havanskim sindromom, biti suočena sa posledicama“. Ruski zvaničnici su odgovorili da nemaju nikakve veze s tim. U martu 2023. sedam američkih obaveštajnih agencija objavilo je izveštaj u kojem se navodi da „dostupni obaveštajni podaci osporavaju umešanost američkih protivnika u prijavljene incidente“.
Kada se učinilo da je priča završena, godinu dana posle ove izjave mediji su je opet otvorili u istrazi u kojoj su pronašli krivca u specijalnoj ruskoj vojnoj jedinici GRU (Glavna obaveštajna uprava Ruske Federacije) koja pod brojem 29155 radi stvari poput ove. Za to su, tvrdi se, i nagrađeni. Napadi zvučnog uznemiravanja dolaze od ruskih agenata, tvrdi ova istraga. Zaključuje se i da vlada krije ove informacije, da ne bi izazivala još nevolja.
Potom se ispostavilo i da je, uprkos svim izveštajima, vlada nastavila da finansira istrage, uključujući i eksperimente koji su vršeni na lasicama i majmunima koji su izlagani radio-talasima tokom dužeg perioda. Navodno su imali jake glavobolje, gubitak sluha, vrtoglavice i druge probleme slične onim koje izazivaju povrede mozga.
Slušajmo nauku
„Posle sedam godina istrage, vreme je da se stavi tačka na Havana sindrom, ako to uradimo, naučićemo najvažniju lekciju: slušajmo nauku. Ako političari nastave da osporavaju zaključke sopstvenih obaveštajnih službi jer nisu politički svrsishodni, Havana sindrom možda će uskoro postati sinonim za druge teme koje su na margini nauke, kao što su bigfut (majmunoliko biće koje navodno luta Amerikom), čupakabra (navodno biće sa odlikama gmizavca, psa, kengura) ili otmice vanzemaljaca“, rekao je Robert Bartolomju, sociolog, profesor na Univerzitetu u Oklandu i koautor knjige „Havana sindrom: Masovna psihogena bolest i prava priča iza misterije i histerije ambasade“.
Robert Baloh, kolega s kojim je radio knjigu, objasnio je o čemu je reč: „Na sve što naučimo utiču naša verovanja i naše pozadinske informacije. Naša uverenja mogu promeniti činjenice. To je suština svega ovoga. To je savršen primer kako, ako verujete u nešto, postoji velika šansa da će se to dogoditi. To se stalno događa. Postoji čak i nešto što se zove nocebo efekat, suprotno placebo efektu. Videli smo to tokom ispitivanja kovid vakcine: nedavne studije sugerišu da je najmanje 50 do 75 odsto ljudi prijavilo simptome na osnovu onoga što su videli u placebo grupi. Posledica je nocebo efekat, to je druga strana placebo efekta, a događa se kada osoba, usled delovanja neke informacije na njenu svest, sugestivno veruje da će joj neki lek ili postupak pogoršati zdravstveno stanje“.
Do danas, pravi uzroci havanskog sindroma nisu poznati. Naučnici i stručnjaci su izneli različite teorije, od psihosomatike i masovne psihoze do ciljanog izlaganja mikrotalasnom zračenju. Istovremeno se novi izveštaj pojavljuje u trenutku kada Kongres treba da glasa o slanju pomoći Ukrajini, temi koja već duže izaziva negodovanje. Napadnuta je i vlada da je krila informacije o napadu i ruskoj ulozi jer je to zapravo akt rata. Bilo je i optužbi da su autori knjige izdajnici i špijuni.
Da li je priči kraj ili će se posle navodnih novih otkrića još raspravljati o tajnom ruskom oružju, pokazaće se kada efekti ovih tema pokažu svoj potencijal. I kada se odmeri šta bi jedna takva „istrajnost u verovanju“ mogla da donese u ovom trenutku. Ili će ostati još jedan zapis o masovnoj bolesti izazvanoj psihološkim pritiskom.
