Kada kupuju relativno nov automobil, vozači po pravilu očekuju da će ga bez problema voziti u narednih nekoliko godina. Međutim, čak su i novija vozila „na udaru“ prevaranata.
Uobičajeno je uverenje da prevara sa kilometražom pogađa samo starija vozila, ali studija kompanije za automobilske podatke carVertical u Srbiji dokazuje da je to mit: čak i automobili stari pet godina imaju vraćenu kilometražu, a značajan udeo njih krije i istoriju udesa.
Analiza podataka o prevarama sa kilometražom u Srbiji za automobile proizvedene između 2005. i 2020. godine otkrila je da su najrizičnija vozila bila iz 2005. godine, pošto je 10,3% svih modela koje je proverio carVertical imalo manipulisanu vrednost kilometraže.
Iako noviji automobili ređe imaju vraćenu kilometražu, ni oni nisu bez rizika: od svih vozila proizvedenih 2018. godine, 2,5% je imalo manipulisanu kilometražu, 2019. godine – 1,2%, a 2020. godine – 0,7%.
Automobil sa vraćenom kilometražom uvek vredi manje, što znači da vozači rizikuju da preplate prilikom kupovine takvih vozila. Što je automobil skuplji, to su veći finansijski gubici za novog vlasnika.
Za modele iz 2013. godine, kilometraža je u proseku smanjena za 95.400 kilometara. Ovo je najveća zabeležena vrednost u studiji. Međutim, i novijim automobilima se takođe skida na hiljade kilometara.
Na primer, vozila proizvedena 2020. godine su u proseku imala vraćenu kilometražu za 77.500 km, što pokazuje da kupci treba da budu oprezni bez obzira na starost automobila.
Imajući ovo u vidu, kupci polovnih automobila uvek treba da preduzmu dodatne korake kada razmatraju novu kupovinu. Važno je znati da neki nepošteni prodavci češće vraćaju kilometražu, ali je ne spuštaju ispod cifara zabeleženih u sertifikatima o tehničkoj ispravnosti ili zvaničnim registrima.
Gde se sve „pamte“ kilometri?
Čak i da je prethodni vlasnik zadržao relativno niske očitane vrednosti kilometraže, drugi delovi automobila mogu odati pravu kilometražu.
„Pređena kilometraža se registruje u više komponenti automobila. U nekim vozilima može postojati i do 100 različitih delova koji beleže podatke sa brojača pređene kilometraže. Zbog toga je ključno ne samo proveriti istoriju vozila, već to uraditi u ovlašćenim servisima. Čak i besprekorni izveštaji zaslužuju dodatnu proveru, pa kupci ne bi trebalo da donose odluke na osnovu emocija“, savetuje Buzelis.
„Da bi se izbegle skupe greške, carVertical izveštaji o istoriji vozila sada sadrže listu ‘Šta je sledeće’ koja pomaže korisnicima da budu sigurniji u svoje odluke o kupovini tako što im pruža sve neophodne korake nakon provere istorije automobila i pokriva rizike koje sami podaci o istoriji možda ne otkrivaju“, dodaje on.
Stariji automobil – verovatnija istorija udesa
Studija je takođe otkrila da su u Srbiji automobili proizvedeni između 2009. i 2013. godine pretrpeli najveću štetu: 43-48% svih vozila iz tog perioda proverenih na carVertical imalo je u svojoj istoriji zabeležene saobraćajne nesreće.
Međutim, noviji automobili su često uključeni u saobraćajne nezgode: među svim vozilima iz 2018. godine, 36,9% je imalo zabeleženo oštećenje, 2019. – 33%, a 2020. – 30,8%. Vrednost štete na novijim automobilima je znatno viša zbog skupih delova i naprednih tehnologija. Prosečna cena popravke za modele iz 2005. bila je 2000 evra, a za 2015. je dostigla 2900 evra, dok je za 2020. iznosila 3700 evra.
„Ulubljen branik ili manje ogrebotine ne utiču na kvalitet vožnje. Međutim, ako je automobil bio uključen u teži udes, njegovo stanje se mora pažljivo proceniti. Neka od ovih vozila mogu predstavljati opasnost ne samo za vozača već i za druge učesnike u saobraćaju“, objašnjava Buzelis.
Teško je izbeći kupovinu lošeg automobila, ali nije neizvodljivo
Podaci istraživanja iz Srbije i drugih evropskih zemalja potvrđuju da se kilometražom bilo kog vozila, bez obzira na starost, može manipulisati, a istorija nesreća sakriti.
Buzelis savetuje da se uvek proveri istorija automobila i da se pre kupovine odveze u ovlašćeni servis. Uobičajena zabluda među vozačima je da se kod modernih vozila ne može vraćati kilometraža. U stvarnosti, uz pravi alat, i stari i relativno novi automobili mogu biti manipulisani.
Prevaranti često ciljaju novije automobile sa većom pređenom kilometražom jer, nakon što vrate kilometražu, mogu više da zarade. Podaci to dokazuju: promene kilometraže kod novijih automobila često su veće nego kod starijih“, kaže Buzelis.
